Државопис Србије св. 20

НА 1 НАСТАВНИКА НА 1 УЧЕНИКА у свилајиначкој нижој гимнасији 1.551 58 15359 « београдској вишој « 2.115°15 158:05 « љаексиначкој нижој « 173575 1358-91 « великоградишкој « a 1.424-13 161'69 « крагујевачкој вишој « 2.371:47 16784 « неготинској IHHKO] « 1.846°68 175°9$ « параћинској « « 1.462:10 191:48 « П. београдској « « 2.137 20 191:66 « нитпкој вишој « 1.934 60 20795

Из овог упоредног прегледа види се, да | је средња плата једног наставника била највећа у првој београдској нижој гимнасији, а, | најмања у великоградишкој. |

__ Односна размера између прве и друге ниже гимнасије била је као 100 : 47:38.

Провечни издатак на једног ученика био је највећи у нишкој вишој гимнасији, а најмањи у шабачкој нижој гимнасији. Овде је била односна размера између прве и друге школе као 100: 39:69. |

Б. РЕЛЛКЕ

У 1885. години биле су у Србији две реалке, у Београду и Ужицу. Београдска, реалка, имала је пет разреда (1—УП), а ужичка, шест (УП. Прва је била у државној згради, а другој даје ужичка општина стан и огрев.

Поред ових реалака биле су још три гимнасијске реалке, и то: у Горњем Милановцу, Књажевцу и Лозници. Свака, ова школа имала је само по два разреда. Све три школе биле су у општинским зградама. |

Београдска, реалка, отворена је у почетку 1865. школске године, а те исте године отворена је и у Ужицу нижа гимнасија, која је доцније претворена у реалку.

Књажевачка и лозничка гимнасијска реалка отворене су у почетку 1871. а горњомилановачка, у почетку 1879. школске године.

ј МАСТАВНИЦИ

У свима реалним школама било је 37 на-

CTABHHKA, и то

XLV

СВЕГА У ПРОЦЕНТУ

професора · · · · 14 37'84 суплената + + + + + 1 2:70 предавача + + + + + + 9 2433 учитеља језика и вештина 8 21:62 вероучитеља · · · · · 5 13:51

у опште · · · + 87 100-00

У реалкама било је дакле наставника, вишега реда нешто више него у гимнасијама.

Ови наставници. имали су свега 1.511 недељних часова. Од ових часова долазило је просечно на једног наставника

вишега реда по 15:9 недељно нижега =» » 122 » у опште по 18:8 недељно.

Према томе број недељних часова био је овде мањи него у гимнасијама.

Просечни број недељних часова био је највећи у ужичкој реалци (15'5), а најмањи у књажевачкој гимнасијској реалци (19'2).

Просечна годишња плата једног наставника ових школа износила је 2.28355 динара, дакле знатно више него у гимнасијама. Разлика између ових просечних плата, изнобви 313°47 динара.

Посебице износила је просечна годишња плата једног наставника реалних школа,

вишега реда · · • нижега реда · · ·

+ 3.440°70 Auxapa 995:71 »

Кад ову плату поделимо с бројем недељних часова, онда излази, да је долазило, као награда за један недељни час предавања, наставницима,

вишега реда по 216:40 динара нижега, » _ » 75'88 » у опште по 165:47 динара

У реалкама била је дакле награда за један час предавања мања него у гимнасијама.