Друштво Светога Саве. 9

15:

народу. Основано 1886. године, у1 тешка времена. када се од стране Бугара ковала паклена завера, која је претила да одроди од Србије готово сав српски народ тадашње Турске Царевине, Друштво Ов Саве је, од постанка па до данас, шерећи нашу нар'дау просвету и вегујући наше народно осећање и врлине, високо носило нашу нациовалну заставу, одржавало будну, будпло успаваку нашу вародну свест и радило на ослобсђењу и уједињењу нашега племена до крајњих граница његових, докле је год то било допуштено и могуће. Његова основна девиза, његов вечит даљи програм рада, његов сталви мот“, на свима књигама. које је издавало, били су: Брат је: мио које вере био. Оно је подједвак' м љубављу волело све делове нашега. раскомаданога народа“ Оно је с обзиром на веру, било нв само либерално, и не само претеча дагашњег напредног гледишта синова наше заједничке отаџбине, већ и пророк нашег народног јединства. Међу факторима који су призремали земљиште да од идеалних лепих жеља и снова нашега племена буде данашња величанствева ј»=Ва, Друштво Св. Саве има свој рристојан и частан део.

„Главни терен, на комеје Друштво Ов. Саве развијало своју делатност, био је у оним крајевима нашега народа, који су били под туђинском влашћу. Резултати последњих крвавих ратова, у којима је наш народ уложио надчовечавску снагу им принео на жртву целу своју крваву тековину, цело (БОЈЕ слободно огњиште и сву наду на будућност нашега глемена, ваљало је да. буду у пуној сразмерп са најузвишенијим жељама и идеалима нашим. Испуњењем тах жеља, и извршењем тих идеала, требало је да буде у велско извршен и најглавнији део програма Друштва Светога Саве и да сва наша браћа, ма где били пи ма којој вери припадали, буду уједињена и слободна.

„На жалост, ви овај тако скупи рат није задовољио наша праведна очекивања. И ако гравице ваше вове Државе нису још дефинативно утврђене, ипак се ВИДИ да јој међе неће гћи до крајњих граница“ протезања. н шега племена, и да ће око неше земље остати, без претеривања, више од једног милиона наше браће: Срба, Хрвата и Оловеваца под туђином. Многи од њих. биће, у будућности, у тежим м опаснијим приликама, но пло су били у прошлости. Док су у прошлости, многи наши саплеменици, у Турској и Аустрији, били у земљама без једнеставнсг општег националнсг обележја, дотле ће у будућности сви бпти у националним и скроз шовинестичким државама.