Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

употреба селтерске воде за четири до шест недеља. Дознавши за погодбе мога службеног пословања и просторија, препоручи ми категорички да набавим неки заклон (параван) од хладнога ваздуха, који струји кроз често отварана врата; „јер — градећи алузију на моје мршавило — твој грудни кош са оно нешто мало мишића слаб је оклоп за стреле спољашњих елемената“. За моје лекаре рече: „мора да су сувише млади“, што сам му могао потврдити. „Према твојим плућима, храбрио ме, ти можеш доживети и сто година, разуме се, уз добар, паметан живот и негу. И мени би добро чинила Абација, само што за то треба доста трошка. И ти, када би се усилио да одеш на море, задужио би се и ради одужења морао би «себи ускратити важне телесне, животне потребе, а то је слабљење, готова нова болест.“ Ка да не запази и овде будућег финансијера, коме једнако пред очима лебди економска страна 2

Оно што ми Лаза рече „пре десет година“ односи се на наше заједничко живљење у Новом Саду, када ме је као скоро свршени медицинар прегледао; али ме је ради правог лекарског прегледа и лечења упутио, код онолико Срба лекара, на јеврејина доктора Офнера. Његова савест није му допуштала ни своју супругу да лечи, кад је то затребало, пре него што "ће испити да утврде његову лекарску спрему. Моји добри пријатељи, медицинари у Бечу, неколико година пре тога, упуштали су се у лечење и пре завршених испита.

Ето такав је начин при лечењу имао Д-р Лазар Пачу. За седам година општинске службе и распрострте приватне праксе, он је зарадио толико, да је уз помоћ своје супруге и на њезином земљишту могао подићи кућу у Југовићевој улици, и тако је, поред куће госпође Ленке у улици Чарапића Васе, имао две куће. Постао је „прави ћифта“, како га је радо пецкао покојни Васа Пелагић, пријатељ из Цириха, са врела „нове науке“. У то доба је Пелагић са особитим уживањем причао, како од тога великог ћифте једва је искамчио потребну суму да купи црвене руске чизме. Кад је приликом дошла реч на