Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

39

народ. Поверење државно дало је полета и привреди и трговини и после тога настало је право благостање. Причало се о срећи Краља Петра. Заиста, под тим строго уставним и сталоженим краљем, «ога не распињаху више ни младићске страсти Ни уображене амбиције, смела се учинити оваква операција и морала је успети; али дубљи, прави узрок томе, то се већ и само каже, где је био. |

Ништа не илуструје финансијско стање тако згодно као цифре. Али пре него што изнесем неколико бројева, потребно је сетити се основице финансијскога зла у Србији. Оно се заврежило још у осамдесетим годинама наопаком и противнародном политиком Обреновића, којој су служиле нерадикалне странке. У деведесетим годинама то финансијско зло постало је стално, дефицити су постали кронична болест српских финансија. Управо то стално зло стање наших финансија — речи Лазине са једнога збора — и било је један од разлога, што је по неки пут пуштана на владу и радикална странка, и то баш у моментима, када је требало извлачити државна кола из глиба. ј

Нижу се године нерадикалних влада а с њима и политичке јурњаве, праћене све већим дефицитима. Ни дрзак експерименат са насилним смањивањем камате на државни дуг (Карлзбадски аранжман) не поможе. Држава је све више малаксавала и приближавала се пропасти, у првом реду финансијској. Од тога је спасе 1903. година са нестанком последњега Обреновића. Тада дође радикална странка на владу а са њом Лаза Пачу, да спасе земљу од финансијског банкротства.

Пачу је на двема статистичким таблицама упоредио финансијско стање седам нерадикалних — Обреновићевских година владавине (1894 — 1900) са радикалном владавином за Краља Петра (1904 — 1910), после поменутог санирања 40%/о-им прирезом. У оном периоду је годишњи дефицит (уз буџет од 64 до 84 милиона) варирао од 4.8 до 148 милиона. А у овој другој периоди суфицит — запамтите: суфицит годишњи бивао је (уз буџет од 85 до 111 милиона) од 15 до 6,5 ми-

»