Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

46

другог присног пријатеља, Стојана Протића, са тим жалосним __ догађајем у влади, која треба својом крепкошћу и патриотском несебичношћу и прегнућем да изведе народ и државу неповређену и увећану из неједнаке борбе, у којој савезници оклевају са својом помоћу. Није му довољно уздање у др- | жавну архиву, камо ће доспети његов реферат и предлог владе, ни у свога кунктаторског и тајанственог „Пашу“, него извештава о тој преважној ствари и Протића са жељом: „да има кога, који треба да је зна од мене непосредно, зарад моје успомене“. Јасна је ствар, да човек, који тако одлучно _ одбија од своје успомене поменута тешка огрешења о др- 288 жавне законе и интересе, и још у тешким тренутцима борбе са смрћу, да такав човек не може у своме животу, пуним врснога рада и. прегнућа, имати никаквога дела, које би обесвећивало и замрачивало његову успомену.

Уједно нам ова писма откривају ону црну неслогу и улогу, коју је. изводила позната Црна Рука, чији је експонент "био министар војни Бојовић. На своју руку хтели су они, _ 3 место за то позвате и одговорне владе, да воде политику између Србије и Бугарске, када се беше примио руски цар за 4 арбитра. Исто тако њихов експонент у коалиционој влади, 5 војни министар, на своју руку прави зајам преко војног аташеа. са ту Лондону а иза леђа саме владе и министра финансија, Из Лазиног и из Пашићевог писма као да сеи више могу на- – -зревати тешкоће и опасности, које су стварали влади и држави војни кругови, који су дрско захватали у ток државних и дипломатских послова, за које они нити су одговорни, ни _ позвани а најмање спремни били, као што се то види из "онога заплета у нашем кредиту и пријатељским односима са. 54 нашим савезницима и повериоцима, које је поменути војни 4 министар учинио у оном катастрофалном тренутку по нашу а државу и саму војску. А после, тај исти министар, који је И онако храбро избацио реч о својој одговорности за тај неу"ставан и незакони", па и несрећан поступак, — пушта доцније, када је настало оно државно и војно зло, да краљ, влада _