Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

49

При помену Лазиног гостољубља намеће ми се мисао на једну ситнију особеност великих људи, каквих је особености и код њега било. Једном, докле сам још био „пречанин“, дошавши у Београд, свратио сам и код Пачуа, а кад сам се после претреса свију текућих предмета хтео опростити, позва ме он на ручак („ако те није ко други уграбио“) и пође својој соби, његовој драгој библиотеци. Али га госпођа Ленка упита, ге да ли ће он наредити девојци, колико ће више јела донети. На то јој он, обрнувши се, рече: „Кажи јој, молим те, ти ТОНЕ Као што се види, он се тада хранио из гостионице.

У оно доба био је покојни Маша Хрваћанин главни сарадник „Дневног Листа“ такође покојнога штампара Светозара Николића. А Манојло—Маша, био је близак пријатељ још. из ђачког доба у Цириху и Лазин и Ленкин; био је прави домаћи пријатељ у најлепшем смислу те речи. Са његове ведрине и бохемства, поред свег његовог угледног имања у Славонији, опчињавао је свакога човека без разлике занимања и уверења, а услед своје шале и хумора био је зачин у пријатељском друштву, састајало се оно за веселе или озбиљне сврхе.

Нашавши се и са Машом, он ми објасни смисао онога диалога између Лазе и Ленке. — Да знаш, дакле, да си био управо гост Ленкин а не Лазин. Они воде засебне рачуне, па кад је Лаза казао Ленки да она нареди девојци, то је твоја порција јела отишла на рачун Ленке. Ово мало чудновато сазнање из Машиног шаљивог објашњења изазва и мене на смеј и напомену: дакле нека врста двоструког књиговодства 2

___ А кад си тако добро упознат са њиховим финансијским односима, да ли би могао казати, да ли исто тако тачно Лаза одобрава у своме рачуну Ленци станарину што седи у њезиној кући 2 |

Маша се насмеја па рече: Види се да си бољи књиговођа него ја, кад ти је пало то на памет. Првом приликом интерпеловаћу их о тој ствари, "биће опет мало смеја.

Лазина скоро страсна воља за набављање најновијих и капиталних књижевних и научних појава доводила је често

4