Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

52

од тих се грешака не можемо одбранити, мањ ако људи некад постану бољи, па и министри буду имали бољи избор за своје помоћнике.

Лаза је у последње доба оболевао и отежао за писмени рад, и он је давао више усмене наредбе — идеје својим шефовима, па тешко оном, који их није умео извести. А, на против, ко се показао поуздан и употребљив на послу, тај је могао мирно спавати и од насртљивости народних отаца, који својим протекцијама праве најопасније дере на чиновничкој јерархији и моралу.

Ни украј памети ми није да и реч прозборим у одбрану бившега Лазиног начелника Левића, кога је један део наше јавности оцртао најцрњим бојама, па се то црнило хоће да набаци на покојнога Лазу. Нимало нисам посвећен у послове, за које се терети Левић а због њега и Лаза, али могу да објасним, како се тај тако оцрњени Јеврејин — да ли с правом. или не, то иде на други лист — допао мудром и искреном Лази, да га је овај до краја држао себи уз колено и с њим се, како веле, и окумио.

Стари Редевиг — како је Лаза са неком поштом звао првога књиговођу монополске управе, импоновао му је са своје ретке вештине и испрактикованости у књиговодству. (Он је могао одмах, чим је добио сиров материјал од свију монополских рачунополагача на брзу руку, привремено, да склопи биланцију моментане материјалне ситуације и то, концизно изведено и прибележено, могао је сваки час Лази као управнику да презентира. И тако су његове комбинације и планови имали стварну подлогу, те се никад није могао преварити, розочарати. |

То је Лаза мени говорио, а поуздано да су о томе били и пре и боље извештени његови шефови, па иони аспиранти на положај старога Редевига у његовој околини. И нико од Срба не нађе се да уварда тако цењене вештуне тога старога чиновника, кога је требало скоро сменити. Доцније тек постаде јеврејин Левић монополски чиновники он је брзо прокљувио,