Др Лаза Пачу : животописне цртице : са две слике и посмртним говором г. Љубе Јовановића

58

__ Хвала вам лепо на доброј вољи, али ја никаква дара не примам. Србија је имала користи из веза са вама, и то је мени довољна награда. Мило ми је, што сте том приликом и ви имали користи, без које, наравно, не бисте се ни упустили са вама у послове. Довољно је што остајемо и даље добри пријатељи.

| Ни сузе његове супруге, која је са дивљењем посматрала

ту драгоцену реткост, не покогебаше Лазу у његовој одлуци и Берлинац мораде онако лепо собом понети свој поклон, како га је и донео. Такав је „Цинцарин“ био Лаза Пачу.

Пачу и војвода Мишић — Српски немар према. талентима и њихово неискоришћавање _

Као што сам већ напоменуо, Пачу је био одмерен у својим оценама људи и тактичан у необичној мери. С тога ме је зачудило, кад се почело јавно износити, како је он дошао у сукоб са нашим славним војводом Мишићем и да је то био узрок пензионовању Мишићеву. Да је ово одиста могло бити, не би покојни војвода онако видно истакао врсноћу Лазе Пачуа, као што је то забележено на крају овог животописа. Али сам ипак ја потражио обавештаја о односима ова два велика српска покојника.

Војвода Мишић пензионован је први пут из политичких разлога, са којима Пачу, као министар финансија није имао“ никаква посла. Други пут га је та коб задесила услед упада Арнаута у августу 1914. год. Тада је војни министар Божановић поставио алтернативу: да за ову кривицу (непредвиђање и остављање незаштићене границе) мора испаштати или он или тадашњи фактотум генералног штаба, генерал Мишић, који се у то доба беше разболео као и његов старешина,. војвода Путник, и, разуме се, да су се кола сломила на Мишићу.

Ну Пачу је одиста имао неких међусобица са Мишићем.