Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ 115

дубље спу од госпара на Михајлу 2 (Улази дјевојка Вица с неколико писама.)

ВИЦА давајући му их Донио их постијер.

ГОСПАР ЛУКША

отварајући их Рекб сам ти сто пута, да врата од ђардина имаду бит у побјед отворена. Сваки дан исте секатуре, иста звона... ВИЦА. Ма што ћете госпару !...

ГОСПАР ЛУКША

Има вас доли ређименат! Нека једна стоји доли и прима... (Вица оде. Смпјешећи се Д. Марину и

показујући му Ран листове) — Како ти но при јечи умирују нерве! Ето! ово ти је „позив. да платим „импосте“ — а ово „проглас : један

за Пера, а други за Франа. Ха, ха, ха! Сутра су опћински избори... Ха, ха!.

ДУМ МАРИН

испод очала

А за кога сте Ви, госпару Лукша 7...

ГОСПАР ЛУКША

раздирући листове и бацајући их низ парапет

За никога. ДУМ МАРИН који је погледао с тараце низ доли

А интанто ето Вам, госпару Лукша, вино из Конавала ! барем ту нема странака.