Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ 117

ГОСПАР ЛУКША шетајући се, као горе Што је ВУКО као горе Довео сам ти троја кола мошта, свака по 60 баријела — Ево рачуна, госпару, од запостата из Груде. (Дава му рачун.)

ГОСПАР ЛУКША

прима писмо и прегледава, га.

Добро. — А зашто нијеси дошб ранијег До мало ће се смркнут, а Стијепа нема...

ВУКО који је обрисао зној са липа, спремајући црљени убручић, на жуте цвијетке, за појас.

Знам, госпару. Ма, видиш, фермали су нас жбири на Дупцу. (Пљуцне на тарапу.) — У кам се упрли! — Пак бршкај, пригледај — ни да смо из Турске Крајине!

ГОСПАР ЛУКША

мрмљајући испод брка

Извадили би и душу!

ВУКО

Не страши се, госпару, за мошт. Рекб сам Вици нека отвори магазин, а ја ћу потегнут бадње...

ТОСПАР ЛУКША гледајући га Гдје ћеш, ти сам2!...

ВУКО

погледао своје руке, пак простодушно, а готово весело

Млад сам, а, Богу и Светој Тројици фала, јак сам!...