Дубровачка трилогија

АТОМУ ЕМРАМТ5! 21

Жамор пука са улице, весели усклици. Кристина се жацнула.

па све слуша сад ово, што бучи иза врата, сад оно, што до-

ходи с улаце. Хтјела би устати, али госпођа Ане почиње као рза сна да декламује.

ТОСПОЂА АНЕ — Уадо!... Ма дохег Оћ! Пло!

КРИСТИНА препала се, па брзо изврне неколико страница и грчевито, хитро, све то јаче наставља

— Везђо... Ма ап!... сће [072... (Жамор с улице све то јачи. Госпођа Ане заспала. Кристина је погледа, па све декламајући устаје и као биткавица скокне до прозора) — Риппдапе тогјг... Фоуго!... (Дошла је ло прозора и стала гледати на двор.) А

ГЛАСОВИ С УЛИЦЕ

Хомо их виђет!... Ено их иза Трицркве! Не — не! — Низ Посат — Мичи се, Маре!... Ха! Ха! — Дјевојчице! — Кошто је феста Св. Влаха ! КРИСТИНА дошла је усред позорнице, а сва кипи од нестрпљивости и радости. Ајмех ! — Доходу Франчези!... а ја одика... ах ЛУЦИЈА улази хрло, забринуто с десне. КРИСТИНА затрчала се до ње, па је загрлила Ах! Луцијо моја... хомо виђет Франчезе!... ЛУЦИЈА у чуду, пак најеђена, : Идем... ли куд! Ох Боже!... Остајем... а тад... што да чиним 2... Дакле ми ваља мријет“ (Од истога из мелодраме „Остав-

љена Дидона.“)