Дубровачки разговори

ТОЗБА 73

— А зашто је татица мој татица2

„Е, помислих, ово је већ деликатније питање. Како ћу се извући И тренутно закључих ово: целу истину не могу рећи, јер није за њу, не могу јој рећи целу истину, али хоћу и у овоме да се држим начела која сам себи као васпитач поставио: да говорим само истину, јер не могу веровати да се васпитање мора оснивати и на лажи. — Татица те је дао мамици када си била врло, врло мала...

— Је ли као она моја мала луткица2

— Много, много мања, тако да се ниси могла видети.

„Девојчица се насмеја као да чује најлепшу бајку. И заиста настави:

— Дедо, хоћеш ли да ми читаш ону причу што си јуче почео2

„Мени лакну. )

— Дабогме да хоћу, дај брже књигу.

„Кад јој је мати дошла потрчала јој је у загрљај, села јој је у крило, мазила се и своју малу главу прислањала је мајци њежно на срце.

— Природа и истина најбоља су школа, закључи Милован. Зато често идем са својим унуцима у шетњу у поље. Ко воли природу има целога свог века у чему да ужива. Ко није осетио лепоте природе тај неће разумети ни најбољи део уметности. Зато ја мислим да би познавање и разумевање природе морало бити основа образовању.“

— И ја тако мислим, одобри Гргуревић; али и такво образовање има своју лошу страну. Природа нам открива своју лепоту и величину, али у исто вријеме и право мјесто човјеково у њој, то јест његову безначајност. Ко живи у чињеницама и размерама природе, тај не придаје више довољно важности ономе што је људско и долази до тога да оно класично изврне у „све што је људско туђе ми је“. За једног биолога какву вредност имају историјске, политичке и друштвене појаве, према законима развоја живог свијета и ономе што се збива у трунци протоплазме2 Шта су за геолога настојавања људског трајања, у односу према геолошким временима2 Шта су за једног астронома животи народа и људска таштина, у оквиру свемираг Шта су за једног физичара закони које човјек прописује, према законима који управљају свијетом» Свакако не толико значајне ствари да би их човјек врло озбиљно схватио.

— Тако је, потврди Зец, мада се научници сналазе и у обичном оквиру живота. Знао сам једног астронома за кога су имали исту важност постанак сунчаног система и добивање каквог ордена. Човјек остаје човјек и онда кад се у времену