Дубровачки разговори

ГОЗБА 85

ве културе. Тако ће бивати и убудуће. Расно уништавање се већ налази на неким програмима. Може се претпоставити да ће једног дана, можда још далеког, кад све садашње расе буду биле замењене другим, једна једина раса, физички надмоћнија, преплавити вас свијет. Једна, или само неколико људских раса, са готово истом културом, која десетина домаћих животиња, правих наказа, живих творница меса, масти, млека, јаја, нешто корисвих животиња у шумама и пољима гдје расте мали број човјеком одабраног дрвећа и усева, то су вам изгледи будућности живога свијета и човјечанства, ентропије која ће претходити смрти,

— То баш није много весело што нам причаш, Божо, примети Милован, који је посматрао рибице како се крећу у провидној води. А ко ти зна можда и неће бити тако2

— Као што се не зна како је човјек постао, не зна се ни шта ће бити од њега у будућности, рече Зец. Али, ако је истина да смо животињског поријекла, онда жалим што природа није изабрала за врхунац свога стварања неку другу грану живота, већ мајмунску. Што није изабрала, рецимо, род чистог и поносног јелена или достојанственог слона, већ онај сој дрекаваца, прљавијех кезаваца, који се вјечито бишћу и чешу на непристојним мјестима. Са њих је, између осталога, и ружноћа прешла на човјека, јер ни један други створ не може бити тако ружан као човјек и ни једног старост не понижава тако као њега. Коњу мораш погледати зубе да би му знао године, а у човјека свака црта, сваки покрет, одају старост која понижава.

— Хеј, синовче! узвикну Милован, немој тако да се џилиташ, могао би да погодиш кога од нас.

— Ма пусти их, рече дум-Нико, ни сами не вјерују у глупости своје шјенце и рационализма.

Па обративши се Гргуревићу;

— Ти рече да је онај човјек, којега си изучио мозак, био здрав и нормалан.

— Потпуно, потврди Гргуревић.

— А зашто је осуђен на смрт

— Због крађе, убиства и силовања.

— Само то! И такав је човјек за тебе здрав и нормаланг2 упита дум-Нико са мало ироније.

— Јесте, бар у ономе што микроскоп може догледати, одговори Гргуревић.

— А, тако! рече дум-Нико, гледајући испод ока свог пријатеља. Зец се мало предомишљао па изјави:

— Можда се злочинци не разликују тако много од нормалних људи као што би се по њиховим поступцима могло мислити,