Дубровачки разговори

94 ДУБРОВАЧКИ РАЗГОВОРИ

ђени у своме скровитоме животу, збуњени ни засењени. Капетан-Лесо би, изабравши плен, узео став Нептуна вребача, хитнуо оству, а затим је извукао с рибом натакнутом на бодви. Риба је била савијена у грчу и крвавила је. Капетан-Лесо би је тада ишчупао са бодве и бацио на дно чамца. Пред поноћ свратише код бодула у Ријеци и вечераше уловљену рибу. У зору, полако веслајући, вратише се у Груж.

Крајем пролећа Милованово друштво почело се разилазити. Најпре је Зец престао долазити на састанке. Био се упознао с једном младом Швеђанком, асистенткињом при катедри историје уметности на университету у Упсали, која је ради својих студија била дошла, преко Италије, у Дубровник. Зецу ју је био упутио један његов италијански колега, и он јој је био вођ и тумач по Дубровнику. Сваког дана су се састајали у музеју, те су разгле-

· дали Двор, цркве, манастире и зидине. Шетали су по граду и околини, а увече су седели пред кафаном на Пилама, са још двојицом странаца, једним швајцарским новинарем и једним енглеским сликарем.

Видело се да је Зец сав обузет својим новим познанством, тако да више није имао времена за своје старе пријатеље. Дум-Нико, кад би га срео, задиркивао га је да је заљубљен, од чега се Зец бранио, сећајући се, вероватно, шта је недавно још говорио о љубави. Али се дум-Нико није варао. И кад је млада ШвеБанка пошла у домовину, понела је из Дубровника пуно забележака и снимака дубровачких старина, а оставила је у њему своје срце. Ускоро затим били су верени.

— Наш Зец, говорио је Милован, својим примером најбоље је доказао како је свако мудровање и одржавање неког начела у љубави бесмислено. И Зец је паметан дечак кад је тако сјајно порекао оно што је онако ватрено доказивао. Слушајући га на твојој гозби, знао сам да ће тако бити.

— Е, али он је то учинио само стога што је нашао сасвим изузетну прилику, колегиницу која изучава исто што и он, примети дум-Нико.

— Ха, ха! насмеја се слатко Милован, сви заљубљени замишљају да је њихов случај изузетан и јединствен, што једанпут више потврђује да је наш Зец чедан и поред своје философије.

— А је ли добро учинио што се одлучио женити се2

— У природним стварима, мој Нико, никад не треба питати је ли добро, већ је ли природно. А сасвим је природно да се човек у годинама нашега пријатеља заљуби и ожени.