Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 95

На једном тајном састанку који је Василије имао е млетачким надинтендантом Враћеном, владика је изјавио да се решио да пошто-пото осујети сваки Па поновног споразума Црногораца с Турцима за харач, и да Црногорце нагна да одрекну примљену на се обавезу. Предвиђајући због тога нашад Турака на Црну Гору, тражио је владика од Враћена да о томе извести главнога провидура далматинског, а которски провидур нека му тајно обећа да у м знастир на Отање звићима може пренети праха и олова, које би разделио Црногорцима кад затреба. Међутим, како беше наступило зимње доба, тај напад турски на Црну Гору није био вероватан. Везиру босанском требало је за то и повољног времена и одобрења од Порте, а он није имао ни једно. Да би (| Е бар то одобрење, он посла у Цариград она три Овринића с Ахмед-агом Зетовићем, под претњом да на Порти изјаве како је Црна Гора пристала да плаћа данак њему. Везир је Базу нао да ће после те њихове изјаве лако добити Ферман да силом узме од Црногораца харач, ако и даље не буду хтели плаћати. Решен да нипошто не допусти Црногорцима плаћање харача, и рачунајући да то може навући Турке на Црну Гору, Василије је радио у два правца: тражио је помоћ од Русије и од њена представника на Порти, и дражио је Црпогорпе противу Турака, упућујући их на четовање по Херцеговини; и придобијао је ва себе не само православне поданике млетачке, него и неке од угледних Турака. Од ових последњих, Хусеин-ага из Подгорице, Дурмуш диздар епушки, његов стриц Мехмед-ага, Хасан-ага Фочанин и Сулејман-ага било из зависти према Пармаковићу, било што их је Василије умео придобити за се —- раваслаше циркуларно писмо свима главарима црногорским, и наговараше их да не даду уговорени харач, представљајући им да је то само у корист Пармаковића: јер за њ нити зна султан, нити о њему ма шта мисли Порта. Сад ни она племена која беху пристала на плаћање харача, нису више хтела то да чине. Џармаковић се жали везиру босанском и румелијском на ове аге и шаље као доказ њихов цир-