Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

102 ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

вјеру христијанску и за честити крст, за цркве и за своје отечество, и за славу принципа преведрога и осталијех краљева крштенијех, како смо вазда били заједно према непријатељу, за што смо ми од истине прегнули сви једно и заједно једнодушно нашу крв не поштеђети и против непријатеља стат. Сад, браћо, да видимо сваког крајичника, који држи поштење, како је вазда било проглашено по свему свијету од српске руке; немојте се умало осрамотити и старо поштење изгубит и сами себе разурит и влотвору се у руке предат; и ову ни књигу отпишите што најприје можете да знамо хоћемо ли се поуздат у вас, и жудимо ви свако добро и поштење“. Али ни овај циркулар, ни лично заузимање владике Василија у Горњем Грбљу — где је Приморце приклињао се крстом у једној, а јеванђељем у другој руци — не помогоше. Приморци се извинише својим поданетвом. Ево шта н. пр. одговара општина Топла: „Наше душе припадају Богу, а наши животи и наше оружје нашега су светлога принципа, коме од много времена верно служимо и од њега смо, као од оца, даривани даровима и милосрђем, и што нам и камо нам нареди наш светли принцип, тамо ћемо с оружјем“. Приморци у евојим одговорима на горњи циркуларвладике вову својим пастирима, којима љубе руке; Прногорце зову драгом браћом, али ипак просто одбијају њихов позив.“ Дакле, једини Брђани прихватише позив. Још један корак Василијев непосредно код которског провидура, да бар осигура прах и олово макар кришом, није имао успеха. Напротив, провидур посла надинтенданта Враћена да инсинуира Црногорцима да је боље плаћати онако мали харач (пола цекина на породицу), него изложити се покољу и великој штети. Враћен је извршио своју мисију; али Црногорци, придобивани и даље поклонима и обећавањима Василијевим, осташе при својој одлуци да не плаћају харача

1 Примерак српскога текста овога циркулара налази се у заоставштини Вука Ст. Караџића, у рукописима Народне Библиотеке у Београду, под бр. 598. Цитат Јов. Н. Томића, |. с. стр. 116.

= Писмо главара општине Топле у препису приложено је депеши Гриманијевој од 14. октобра 1755. Цитат Томићев, |. е., стр. 117.