Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 109

још онда тражи то пристаниште за своје лађе. Он замишља да би то царица могла ласно добити од ћесара; па јој помиње да би она отуд имала не само велику трговачку корист, него и војничку; јер би на тим лађама могла имати и по мало војске, а то би — злу не требало —_ било врло корисно и за Црну Гору, јер је Фијума много ближе но Русија... Па хоће да у Црној Гори организује две „регименте“ праве (регуларне) војске, онакве какву је видео у Русији, да брани своју отаџбину од сваке опасности; али замишља, тако џиновске пукове, да хоће у та два пука да стрпа 20.000 војника. Толику регуларну војску треба пре свега хранити, Одак. лед —- Ва ваадичину машту то је ласено. Нека царица навали на напуљскога краља да овај с Црном Гором направи уговор, по коме би краљ давао потребну пшеницу за исхрану црногорске војске, а Црна Гора њему да даје једну регименту Црногораца да у његовој војсци служи. Откуда је владика Василије дошао на мисао да установљава регуларну војску од 20.000, то је ласно погодити: истина, тада Пену ој 6 ита Црне Горе износило је свега 20.000 душа, па није могао трпати и жене и децу и старце у војску; али би за њега врло згодно било, ако би му краљ напуљски давао сваке године толико шшенице, да може хранити цео народ. Али откуда је мислио да даје и читаву регименту Црногораца у Напуљ, то је теже објаснити; осим ако је тај један пук замишљао много мањи од оних које је хтео да установи у Црној Гори, па се надао да Шо још 2—9000 људи ласно наћи, ако не у самој Црној Гори, а оно у околним ратоборним становницима, који ће радо КЕ да суду. најамници (солдати) краља напуљеког... Жива уобразиља владичина није превидела ни то, 28 за војску од 20.000 треба много официра и нижих чинова. Да их све тражи од Русије, учинило се чак и њему да би било много, а Црногорцима не би било по вољи; и Бог свети зна да ли би они слушали руске официре и подоФицире (они су се од тога огра-

1 0 томе ћемо доцније изнети несумњивих доказа из иввештаја аустријског изасланства у Црну Гору