Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

МИСИЈА РУСКОГА САВЕТНИКА ПУЧКОВА 117

одузети другом одлуком такве конференције; зато он 18. јануг ара 1759. г. „бије челом“ пред царицом, да се та пензија утврди као привилегија народу црногорском, брдском и приморском, и да се у ту привилегију још унесе: како се и њему и: другоме преосвећеноме, Сави, одређује по 1000 рубаља годишње. Узгред још моли: да се његову рођаку капетану Николи Петровићу, за заслуге његових предака, даде чин потпуковнички, рођаку владике Саве, Ивану Петровићу мајорски чин, њихову заједничком рођаку Ивану Кошћурину чин поручника; да се сви они одликују медаљом, и да се сви ти официри, с платама својиг чинова п с путним и подвозним трошком, отправе заједно се њим у Црну Гору.

24. јануара 1159. г. предао је вице-канцелар владици Василију овакав писмен одговор на његову молбу:

Њ. Имп. Величанство, у знак своје особите милости према народу дрногорском, благоволело је одобрити му пензију од 15.000 рубаља и за сада наредити да саветник Пучков понесе тај новац за прву годину заједно с царском граматом у Црну Гору, али тајно, и очекује да ће он, архијереј, одржавати тамошње становништво у његовој оданости према руској 5 али да ништа не разглашава о тој добивеној милости и да се што скорије врати у отаџбину.

Владика ипак покушава још једном да добије тривилегију и подноси нову : молбу, којом понавља оно што је тражио и 18. јануара.

Колегија спољашњих послова шаље ту владичину молбу Сенату, својим актом од 29. јануара 19 тера у коме каже: да тражена привилегија не може бити корисна за руске интересе; јер би се тиме царски двор обвезао да свагда издаје ту пензију, па и онда кад прногорском народу не би била потребна никаква помоћ руске државе. Сенат је био истог мишљења, што се тиче привилегије; само је нашао да архијереју треба додати још 500 рубаља путнога трошка.

4. марта 1459. г. послати су новци и грамата Пучкову, с наредбом да одмах иде у Црну Гору и да их преда првоме тамошњем митрополиту Сави, и тоу присуству неколико световних главара црногорских; а