Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ 155

Млетачка сињорија видела је колика је опасност ва њене поседе у Далмацији и Боци; па кад није могла рачунати на своју пешадију у оном стењу — а покушај с тровањем не пође за руком — то се прибегло лукаветву. обичном оружју елабих влада. Џоелаше му Которанина, сердара Бујовића да га подмити, само да иде из Боке, да их не завађа е Портом. Шћепан врати Бујовића с оваквом поруком: да међу њима нема мира док му не пошљу кључеве од Будве, Бара, Драча и Јциња, које су Млечићи преваром отели Балшићима, пак три продали Отмановићу. Сада Пиј посла у Котор за провидура врло вештог човека, Паскала Цикоњу. Овај је сазвао све главаре боке. оне и разложио им је каквој се опасности излажу и они, ако не наговоре Шћепана да иде у Црну Гору, или ако хоће у Млетке, где би могао обилато живети. Кнез Јако Станишић одговорио је, у име евију главара, да они не могу погазити гостоприметво указано Шћепану. Звао се он цар или кнез, шта се то тиче султана, кад Црна Гора свакако није његова 4! Шта се он плаши од празног имена%! „Томе неће нико вјеровати ко слано једе. Ако би Шћепан драге воље пристао да иде на Цетиње или у Млетке, они му неће сметати; али изагнати га нећемо док не останемо на једној ђевојци, јер су тање наше теразије на којима лјеримо поштење народно“. Кад је владика. Сава добио писмо од Обрешкова, он је, под пресијом Теодосија, написао једно писмо Црногорцима, у коме им доказује да је Шћепан лажов. Овај сазове збор и викне: нека народ бира или њега или урну капу, јер не могу двојица у једној земљи господарити! Збор се наљути на владику и побије му сто волова, као глобу за непослушност, и поделише месо од тих 100 волова по народу на пушке.

Међутим су велики везир и млетачки посланик ЊЂустинијани у Цариграду потписали уговор о савезу да једновремено нападну на Црну Гору. За ову је била највећа невоља што ни од куда није могла добити муниције. Забрањено је Бокељима, под најстрожом кавном, да продају Црногорцима прах и олово. Кад им је сердар Петар Ћеловић из Рисна изручио три мазге