Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

1Х. КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ.

4. октобра 1768. г. објавила је Турска рат Русији „за васпостављење права Пољске“ која је Катарина ПЦ повредила.

Знајући још из раније да мора доћи до тога рата, царица руска беше још 26. јула 1869. г. послала своју

Флоту из Кроншталта у Средоземно Море, да направи диверсију онде где је за Турску најосетљивије — да подигне устанак у Грчкој; а кад јој је оглашен рат, послала је своје изасланике у све балканске земље, да изавову устанак свију хришћана противу Турске.

Ти су изасланици однели чувену прокламацију Катарине П свима грчким и словенским народима од 29. јануара 1769. г. (она је наштампана у целини и у Медаковића, стр. 61. и у Милаковића, стр. 174.).

Изасланство које је однело царичину прокламацију у Црну Гору, имало је две мисије: да дигне и њу и све околне хришћане противу Турске и да уклони Шћепана Малог из Црне Горе. У том изасланству беху кнез Јурије Владимировић Долгоруки, Ђенерал-мајор, као шеф мисије; за тим потпуковници Алексије Леукеј и Тодсо> Херсдорф, мајор Андрија Розенберг, капетан Иван „„ановски, капетан Пламенац и приморски „граф“ Иван Војиновић. Они су имали уза се и неколико подоФицира,-а повели су успут и 20 војника „Славонаца“, које су сигурно нашли у венецијанској служби. У Млецима им се придружио и архимандрит Авакум, кога је кнез Орлов, главни командант руске експедиције за Грчку, задржао код себе док не стигне кнез Долгоруки.