Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

180 ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА

Дубровчана од 1771. до 1748. год. Он је та писма објавио 1878. г. у „Кади“ Југословенске Академије књ. Ш, стр. 158.—-176. Шре него што пређемо на сама писма, да видимо шта Богишић вели о Шћепану Малом. Његову појаву рачуна у најзанимљивије не само у ХУШ веку, него и у целој историји Црне Горе; па се чуди како нам је крњаво до сад познат био. „И о самој главној особи те чудновате епизоде, о особи Стјепановој, нијесмо јоште сасвим на чисто. Не само да о њему још одиста не знамо спољашње околности, како: откле је родом, чим се до тада бавио ит. д., него згодописци се не слажу ни у оцјени његовијех душевнијех својстава и вриједности, јер дочим нам га неки описују као простачину, незналицу и човјека никаква значаја, други, и међу њима озбиљна извешћа млетачкијех државника казују управ све тому противно. Неки га граде будаластијем и дјетињастијем а други умнијем, расудљивијем или барем лукавијем човјеком; зато ми се чини, да ћу свакому пријатељу наше историје угодити објелоданивши његову преписку са републиком Дубровачком, коју ми отиде за руком изнаћи у архиву републике, сада окружне власти у Дубровнику“.

„Ова нам писма допуштају завирити у унутарњост Отјетанова дужа, јер су она из његове главе истекла, о чему се је лако увјерити и прочитавши сама писма и промисливши на тадању неукост писарску у Црној Гори; писар је сасма мало измјењивао и спољашни облик од онога што му је Стјепан казивао, а камо ли да је језгру. Неке изреке пак и гђе гђе икавски изговор могу нам у помоћи бити у тражењу његова родног завичаја“.

„Ова је преписка важна и за дипломатске одношаје Дубровника према Русији. Ја мислим да су се Дубровчани управ за то и упустили са лажи-царем у преписку, што су га требали, да им помогне уталожити олују, која им пријећаше из Русије“.

На печату ШћЊћепанову, који је на врх својих писама одмах испод стереотипног усклика „Олава Богу и светоме Јерусалиму!“ мастилом утискивао, чита се „Б(ожијеју) М(илостију) Стефан Мали“.