Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

24 Од ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА.

Црне Горе, султанове поданике. Порта на то учини корак у Млецима, и Сенат доноси о томе одлуку, у којој говори о „скандалозним и непослушним Црногорцима, поданицима дукађинског санџака“, за које наређује котор· ском провидуру да их преда дукађинском санџаку у руке те да их овај казни.

На основи изложенога, Јов. Н. Томић тврди: да од 1499. године у Црној Гори није ремећен поредак, и да су санџак-беви скадарски, а по који пут дукађински, непрестано били султанови намесници и да су представљали политичку власт у покрајини, као и кадије судску. |

У септембру 1592. успео је Шећанац Дервиш Алић, од породице Сарвановића, код великог везира Ферхада да се скадарски санџак подели на двоје: тако да Дервиш у управу добије Уцињ, Бар и све остало на десној обали Бојане, с навивом санџак-бега црногорскога, а остало да остане под управом санџак-бега скадарског. Он јето јавио провидуру которском писмом које овако почиње: „Од мене, Шрногорског санџака провилуру капетану од Котора и осталим племићима добро поздравље.“ У томе писму, уцењујући провидура, вели да се његова власт простире и на Џераштане и Паштровиће, па захтева да старешине ових општина дођу кб њему и понесу своје патенте, „као што су већ урадили Црногорци и остали Оџлтанови људи“. — „Ако нећете, тако ми вере и хлеба царева сакупићу људе из Новога, Шрногорце, Баране м остале наоколо па ћу вас пленити и палити; и ко је мој нек остане на свом имању и у свом дому, јер ћу собом повести Црногорце и остале с Крајине“. И у писму провидурову Сенату којим епроводи ово писмо Дервишево, види се да нема никакве сумње да је санџак-бег могао повести Црногорце и против Пераштана и Паштровића.

Најбољи зналац Црне Горе из онога доба Марјан Болица вели како владика цетињски управља духовним стварима у Црној Гори, а да је у Ријечкој Нахији војвода Вујо Рајчев, који је уједно и глава свој Црној Гори, и да има назив статије. У спору око попаше и земљишта млетачког села Шпиљара, сам је Болица водио