Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

96 од ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА

на који они нису били обавезни — Арелан-паша писао је црногорском кадији нарочито писмо, у коме јавља како су се санџак-бегови кренули против Црногораца, противно његовој заповести и султановој жељи ; стога нека им се ови пошто-пото одупру. Црногорци (њих 6000) пођу Турпима насусрет, али не дође до окршаја. Џела у близини Мораче пристадоше да плате и тај ванредан харач: а остали, видећи да је тиме олакшан Турцима прелаз преко реке, пристадоше такође да плате по талир од сваке куће, и санџак-беговима послаше 1500 талира.

У релацијама которских провидура од 12. новембра 1628. иод 12. јуна 1627. говори се о Паштровићима како имају честих сукоба с турским поданицима Трногорцима, који су бранили млетачким књигоношама пролав кров Црну Гору. Да уклоне ову сметњу, млетачке власти обраћају се Порти, херцеговачком санџаку и капиџи-патни, и ови васпостављају ранији саобраћај. Релација од 16. јуна 1687. вели: како Которани непрестано имају трговачких вева са суседним поданицима турским, у које убраја пи Шрногорце.

Месеца јула 1687. прногореки владика Мардарије. кнез и спахија прногорски Јован Вујов из Љуботина, цеклински кнез Вучић, кнез Отјепо из Његуша и Никац из Доброга, с многим другим старешинама и старцима из Црне Горе, а у име свега збора црногорекога, изиђоше пред црногорског кадију п изложише му како се од доста времена престала носити писма млетачке сињорије и цариградског баила (посланика) преко Црне Горе, куда ву раније проношена, и да сад иду преко Рисна другим путовима, а све због некаког Њукана и његових Бјелица, који књигоношама не даду да иду кроз Црну Гору. Ови ови изјавише пред кадијом како кнезови и народ црногорски негодују против поступка Бјелица, и да желе да се томе стане на пут; па су дошли преда њ да га у име своје и свих осталих замоле еда би се речена писма у будуће носила преко Црне Горе. И владика с главарима том приликом изјави како за безбедност писама јамте сви главари и сва Црна Гора животом, децом, домом и имањем, и да квара не сме