Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

1 ПРВО ИЗАСЛАНСТВО РУСИЈЕ У ЦРНУ ГОРУ.

За владе рускога цара Петра Великог било је у његовој војсци неколико официра пореклом Срба; међу њима беше и гроф Сава Владиславић, родом из Попова

Херцеговини, који је био велики љубимац царев.

Када се Џетар Велики 1711. године нашао пред нуждом да ратује е Турском, тада му је Сава Владиславић обратио пажњу на један народ који је вечно у рату с Турцима, и који би му могао бити од велике ПОРАоЕ ако би и он учинио какву диверсију противу

Шурске. Тада је, по свој прилици, Петар Велики први пут сазнао за Цра ту Гору, за њен те јуначке становнике и за владике које тим народом управљају.

Цар Џетар умео је да се користи сваким случајем те је зато одмах увидео какву би корист могао извући из помоћи Црногораца у овом његову рату противу Турске. Стога је одмах препоручио Владиславићу да спреми све што треба да се нарочита дарека грамата пошље у Црну Гору. Сава је из детињетва био добро познат с тадашњим владиком прногорским Данилом, и зато му је врло пријатно било да учини том приликом не само услугу цару, него и своме пријатељу владици и својој браћи Црногорцима ; те зато одмах нађе друга два Србина који беху официри у руској војсци, пуковника Михаила Милорадовића и капетана Ивана Лукачевића, даде им тајно царску грамату и потребна упутства, те их посла преко Турске у Црну Гору.

Царско писмо, које је упућено црногорском владици Данилу и његову брату кнезу Луки Петровићу,