Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

Јо: ЦРНОГОРСКА ИЗАСЛАНСТВА У РУСИЈУ И У МЛЕТКЕ.

Кад је прохујала бујица турске поплаве преко Црне Горе; кад се сиротиња почела враћати из својих 86егова на згаришта својих домова: кад се владика Данило из паштровићске пештере вратио на Цетиње, на рушевине свога манастира: кад је прегледао сву пустош коју је Куприлић за собом оставио: он је одмах исте 1714. године послао свог архиђакона Максима, као првога свог изасланика у Петроград, да јави баћушки цару и матушки Русији сву несрећу коју су претрпели Црногорци зато, што ву се, на позив цара правоеславног, подигли на оружје противу силне Отоманске Империје, и што су, верни свом обећању да ће увек само руског цара признавати за свог заштитника и да никада неће без његова одобрења ништа крупније урадити, одбили мир са султаном који им је Ахмет ШИ лане понудио.

Шаљући свог изагланика у Русију, владика му је препоручио: да цару и руској влади потанко исприча у какном се сада стању налазе богомоље у Црној Гор= и јадни свештеници у њима; да каже како сада и оно неколико војвода и главара што је остало у животу, мора гладовати, а камо ли јадан народ и његова нејач: те да моли и преклиње цара да помогне прквама и манастирима, да се смилује на свештенике олтара Божјега п на остали ојађени народ, који је тако љуто страдао за цара и веру православну.

О бављењу архиђакона Максима у Петрограду и о корацима које је тамо предувимао, немамо никаквих