Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ЦРНОГОРСКА ИЗАСЛАНСТВА у РУСИЈУ И У МЛЕТКЕ ош

Одиеста је знатна тековина владике Данила та духовна власт црногорског архијереја над православнима у млетачким провинцијама, суседним Црној Гори. На њој је владика Данило засновао свој даљи политички рад са Србима ван Црне Горе, код којих је тражио помоћи за ослобођење Црне Горе од турске власти, које је он отпочео.

() овим преговорима између владике Данила и Сепата млетачкога публиковао је Рованеки' три „дукала“, т.ј. три указа дужда млетачкога, написана тако тешким италијанским службеним језиком онога времена, да је он једва успео да преведе на руски један од тих указа. Ми смо, благодарећи г. Јионисију ди Сарно ди СатЂорђо, успели да преведемо још један. Тај је указ од априла 1717. У њему дужд млетачки Њовани Корнаро —_ помињући оданост и верност Црногораца млетачкој сињораји, њихово јунаштво показано приликом „опште потребе“; признајући да су своју оданост и сада потврдили предајући се ллетачкол гостодству — прима са ердачним расположењем њихову молбу, коју су по нарочитом изасланетву послали у своме меморандуму. Сенат млетачки, који је увек волео те своје премиле поданике, користи се сваком приликом да их задовољи и да одобри еве што је за њих корисно. Тако, што се тиче шрве и седме тачке у њихову меморандуму, које се односе на вршење сртског обреда у црквама које би подигли, као и у цркви Св. Луке у Котору, Сенат

> = одобрава да се даду потребна упутетва которском провидуру да их задовољи. Односно друге тачке, одобрава, се сваком Црногорцу да увози своје производе у друге провинције млетачке државе без икакве царине. онако како је раније утврђено е Паштровићима, Пераштанима иса Жупљанима. Што се тиче треће, четврте и пете тачке њихова меморандума, Сенат пристаје да им се одобри да под врховном управом изванредног провидура у Котору бирају гувернера и два еердара, којима да буде месечна плата по двадесет дуката свакоме, четири кнеза (конта) с хонораром од десет дуката месечно свакоме,

= „Черногорзи,“ Т, стр. 581.—6588. и 80.—182.