Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

56 ПРНОГОРСКА ИЗАСЛАНСТВА У РУСИЈУ и у МЛЕТКЕ

Да је само љута невоља, о којој сеу Петрограду тако слабо водило рачуна, натерала владику Данила да се окрене Млецима и да тражи од републике ону помоћ коју није могао добити из Русије; да му вавалство није било ни најмањи идеал. него да се напротив, чим се Црна Гора опоравила од страшне катастрофе, свима силама старао да се опет врати светој и православној Русији: о томе имамо доказа.

Не прођоше ни две године од последњег дуждева указа којим је потврђена црквена јурисдикција црногорског и скендеријског митрополита над свима православним становницима у старим и новим провинцијама млетачким. и којим је то прано загарантовано не само Бладици Данилу него и његовим наследницима у томе чину, — а већ су Млеци принуђени да одузму из те јурисдикције Мапне, Поборе и Браиће. Зашто баш те општине“ — 5ато да Шрногврце сасвим одееку од мора. Метина, млетачка република наставља још пуних тридесет година да даје Црногорцима новчану помоћ која је горњим дукалима обећана“ али оолитички интерес Млетака захтевао је категорички већ 1720. да се „прељубавни поданици“ републике у Црној Гори што више одвоје од изласка на море: и зато су те године отете од јурисдикције владике Данила баш оне три велике општине преко којих Црна Гора стајаше у вези с морем. Па кад пре млетачка сињорија изгуби поверење у Данила. кога је ополико хвалила у својим дукалима од А и 1182

Изгледа да је Сенат у Млецима, убрво после оног великог пријатељства с „монсењером“ црногорским, почео добијати од својих привремених. ванредних и еталних провидура у Котору и „супра-провидура“ у Далмацији рапорте да владика Данило није тако искрен пријатељ Млетака као што се он из својих политичких рачуна представља. Да је таквих службених извештаја млетачких власти одиста било, види се из рапорта који је 21. октобра 1729. поднео дужду млетачкоме његов главни провидур у Далмацији Петар ћендрашину у коме,

= П. А. Ровинскаи, „Черногорја,“ Т, стр. 584. = Макупевђ, „Русека ВбЕстникљ,“ год 1869, књига 7. стр. 40. Цитат Ровинеког. ]. е, стр. 589.—540,