Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

66 ЦРНА ГОРА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И МЛЕТАКА.

год., у коме најпре прича о мисији Петра Великог владици Данилу и шта су Црногорци, на позив царев, урадили, и како им се султан за то осветио; помиње долазак владике Данила у Петроград и шта је он све тамо добио и шта му је цар у својим граматама обећао, па онда наставља: „Од оних 5000 рубаља поклоњених дато је сразмерно свима упропашћеним људима; а од оних других 2000, намењених за оправљање раворених цркава, плаћани су дугови за откуп заробљених црногорских главара, на што је ваљало употребити још и много црногорског новца; те тако морали су узајмити опет више од 6000 дуката, да се оправи само цетињски манастир и неколико најнужнијих цркава за богослужење. Остале цркве немогућно је обновити, а камо ли вратити оних 6000 дуката, узајмљених, Ја не могу испричати све подробно у каквој се невољи налазимо; јер наша земља од 1711. г., т. ј. од рата рускога Величанства с Турцима, непрестано се налази у борби и немиру. Турци нас неће оставити на миру докле нас сасвим не истребе, зато што смо онда помогли Императорском Величанству, говорећи да смо ми руски поданици; што ми и не кријемо, јер се свуда хвалимо Русијом и њеном заштитом (и ако, од свију остављени, морамо сами да се бранимо). По дарованим нам граматама, и ако је цар наредио да из нашег манастира цетињскога шаљемо сваке треће године људе да приме милостињу, ипак манастир до сада није добио

– == ни ту милостињу, нити добисмо оне награде које је Његово Царско Величанство обећало због нашега потпунога разорења. Ми до сада нисмо никога слали да, прими ту милостињу за манастир, јер њихово путовање износило би више трошка него што милостиња износи; јер ето ја, најпокорнији богомољац Вашега Императорскога Величанства, на овом садашњем свом путовању морем и сувим — и ако сам врло бедно путовао — ипак сам потрошио више од 1000 рубаља свога новца, а у милостивих добротвора морао сам узајмити још 200 рубаља. Од намењене милостиње за манастир примили смо 1718. године једну векслу на Венецију на 500 рубаља, и 1721. год. по архимандриту, који је овамо до-