Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

МИСИЈА ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ 8

дике Данила, њу сматрали као саставни део свога царетва. |

Године 1750. босански Ћаја-паша затражи од владике да плати харач. Немамо доказа; али по свему осталом раду владике Саве, врло је вероватно да би он пристао да се плати харач, само да се остане на миру е Турцима, и ако у ствари Црногорци нису никада морали плаћати босанском него увек скадарском везиру. Али владика Василије, који је хтео да се настави борба ва потпуно ослобођење Црне Горе, продро је са својим мишљењем да се босанекоме "Ћаја-паши одговори како ће уместо гарача добити камење. Папа. дигне 30.000 војске, и улогори се с њоме на Ублу. Црногораца је било евега 1500 код Отражера, и њима је командовао Ђикан, онај што га је Ровински градио гувернадуром, а који је у ствари био сердар своје нахије.

И ако ми, пишући поглавито историју сеољнит ОДношаја Црне Горе за последњних 200 година, само потпуности ради, врло укратко можемо бележити ратне операције црногорске, опет овде морамо поменути једну ратничку епизоду, не само зато што је она сјајан пример великог јунаштва црногорског, него и зато што се једино њоме може протумачити како је сердар Ђикан са циглих 1500 Црногораца могао разбити 30.000 тур ске војеке. Ево како је до тога дошло.

Никац Томановић из Ровина е кнезом (Станом из Предишта, с Томом утковићем и још 40 другова, који су били готови поћи у сигурну стрт, одоше у турски логор — бајаги да се предаду Турцима — убише пашу и бегове који се беху десили под шатором главпога команданта турске војеке, па онда стадоше ханмарима крчити себи пут кроз турску војску не би ли се који од њих пробио до Стражера. У том касапљењу изгуби Никад и кнеза (танка и Тому Жутковића и још 84 јунака своје четице, и етигао је у Стражер са 6 тешких рана на себи и са цигло-6 другова. Али забуну и хаос који је настао у турској војсци, после тако изненадне погибије њихнога главног команданта и толиких подкоманданата бегова, умео је врло вешто искористити сердар Ђикан — који је са свију страна напао па Турке, и