Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

84. МИСИЈА ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА у РУСИЈИ

ружили славу и част црногорскога народа, ја смирени, молим да се ова моја молба уважи“,

Е, није вајде, баш је овај наш српски владика Василије жесток „шљахтић“ или племић српски од Косова, достојан потомак српеких херцега од Вукана Немањића, који су „владали“ у Црној Гори!

Владика Василије обраћао се својим писмима не само свима надлежнима, него и свакоме великашу рускоме за кога је сазнао да има утицаја у двору или у влади. Тако, 2. маја 1758. године пише и Петру Ивановићу Шувалову оно исто што је и свима Пруса писао. Ново је овде само да ву Црногорци, ратујући на позив Петра Великог, „освојили и три диштрикта, којима и сада владају“; само што не помиње који су „Дистрикти“. Затим он " прича како је султан, после прногорске победе од 17. јула 1712. год., нудио Шрногорцима да углаве мир; али они нису хтели то учинити, јер нису имали за то заповест императорову. Црногорски пораз од 1114. год. тумачи владика тиме, што су их напустили Срби, који су турски поданици. Пошто је изређао све победе црногорске од 1716., 11727., 1139. и 1150. год. владика овако завршује: а толику нашу очевидну храброст, Император Римски, Круна Неаполитанска и Република Венецијанска, ради својих разних интереса, траже савез с нама; али ми желимо на веки бити под заштитом рускога. двора, а цело наше частољубље не иде даље од тога јединога“.

Али све то није помогло да владика једном лође до највише „револуције“, те да се врати „своме стаду“ Он је истина врло угледна личност у Русији: и не само да му се даје по две рубље дневно на трошак, него он служи и ев. литургију у дворској цркви у Москви.

Међутим њему се хита дома, ион пише 22. октобра 1758. год. самој царици писмо, у коме је подсећа: да је он управо дошао у Русију с овим молбама: 1.) да се о царичину трошку заведу у Црној Гори макар за сада и мале словенске школе, па да се онда младићи из тих школа шаљу у Русију на више науке грађанске

+ М. Драговић, „Опоменик“, ХХУ, стр. 17.