Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

122 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Оставши у јашу, Југовић није пропустио прилику а да не створи извесне везе, да не посети више људи из околине кнеза Прозоровског. У разговору с једним од тих људи, саветником Сиверсом, он му је поверио једнога дана да је суштина упустава, која су му била дата у Београду, оваква: неодложно признање независности Србије 2. утврђење њених тадашњих граница 3/ право Срба да отпочну рат с Турцима, ако Русија закључи мир“с Турском а ова се не буде одрекла својих права на Србију 4. обавеза од стране Срба да неће правити никакав мир с Турском, без пристанка Русије и најпосле (као тајни члан) 5. обавеза Србије да се држи свога савеза с Русијом и да је помаже против сваког непријатеља.) Осим тога, пошто је кнез Прозоровски, приликом првог разговора, рекао Југовићу дау тадањим приликама не би могло бити говора о потпуној независности Србије, српски депутат је подсетио Сиверса на манифест генерала Михелсона, од 23 јануара 1807, у коме је речено: „Српски народ је достојан да буде народ; за њега би било стидно да плаћа данак Турцима. Зар није боље употребити тај новац за корисне ратне потребе ради ослобођења од турског јарма 2“. | Да би добили независност коју им је обећао генерал Михелсон,

додао је он, Срби су закључили 1808 један тајни савез са својом браћом из Црне Горе и Херцеговине, који су под заклетвом обећали да ће се, у случају рата с Турцима, заједнички борити с њима да из Босне истерају све муслимане или да их покоре. Српски депутат дао је разумети да би у случају успеха Срби из Херцеговине и Црне Горе признали Карађорђа за свога врховног старешину.2)

Изненађен тим изјавама, кнез Прозоровски је зажелео да се још једанпут пријатељски разговори са српским депутатом.

— Хтео бих да вам говорим, рекао му је он, не као врховни командант и пуномоћник царев, него као истински пријатељ српскога народа, који као једноплеменик и једноверник жели да учини добро Србима. Г. Сиверс ми је саопштио разговор који је имао с вама. Из њега видим да српска влада жели да Србија постане потпуно независна од Турске и да има намеру да оснује једну засебну српску царевину. У току нашег првог разговора ви сте ме уверили да Срби нису никад помишљали на обнављање српског царства а сад од једанпут говорите супротно.

— Потпуну независност, одговорио је Југовић, обећао нам је био генерал Михелсон. Чак нам је рекао да би било стидно за Србе да плаћају данак Турцима. Цео народ је о томе обавештен и од тада он гаји наду на потпуну независност.

— Генерал Михелсон, одговорио је кнез Прозоровски, био је само главни командант; он није био пуномоћник. Према томе, он није имао права да чини такво обећање; ако е оно дошло од њега лично, мора се сматрати у садањим приликама као и да не постоји. У осталом, ако српски народ гаји наду

') Исто. 1. 256. 2) Исто. 11. 257.