Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА Х 125:

— Ко би народу предложио што друго а не независност, , нарочито после датог обећања генерала Михелсона, тај би рисковао да изгуби главу, — прекинуо га је Југовић.

— ја сам вам у више прилика рекао — одговорио је кнез. Прозоровски — да ћемо чинити све у току преговора с Турцима. да за вас добијемо најповољније услове.

— Моја два друга — одговорио је Југовић — отишли су из Јаша врло незадовољни ко народ- буде сазнао да и даље треба да остане под Турцима, рат ће понова планути и пре истека. примирја. Е

— У том случају, одговорио је кнез, цар би сматрао ваше држање као презирање његове заштите и потпуно би напустио српски народ; ја се више не бих мешао у српске ствари и осудио бих свечано држање Срба, да бих могао закључити повољан мир за Русију. Срби не могу захтевати од Русије да она претпостави интересе једне мале земље интересима простране Руске Царевине, нити да за њену љубав ратује са свима другим државама. Њ. В. цар не може губити из вида добро својих поданика. У осталом, ја и не мислим да ће се конгрес завршити закључењем уговора. Што се тиче продужења рата против Турака, ја ћу о томе писати Карађорђу.

= Ми га од свег срца желимо, одговорио је Југовић').

Кнез Прозоровски је увидео да српски депутат није још био убеђен. Али немајући времена да даље разговара, одредио је генерала Голенишчева — Кутузова да с њим настави разговор. Генерал се састао с Југовићем 24 фебруара. Српски депутат се понова позивао на прокламацију генерала Михелсона. Једно тако свечано обећање, додао је он, Срби су морали примити као да је долазило од самодршца свих Руса. Ако се обећањима главног команданта не би поклањала вера, онда не би било ничега светога и поузданога. ја не бих саџетовао никоме да ма што супротно томе јави српској народној скупштини. Српски народ је одан престолу православног цара; али један народ који има 164.000 записаних бораца против Турака, бориће се чак и ако буде остављен самом себи и неће пристати ни да остане у ропству, нити да уступи шест градова, освојених по цену своје крви, нити ће издати хришћане који су добегли у Србију; он ће се тући, полажући наду у Бога и у своју српску браћу, која живе изван Србије“). :

Генерал Кутузов је са своје стране чинио што је могуће да увери српског депутата да ће руска влада у току прегофора за закључење мира бранити интересе Србије толико енергично: колико буду допустили њени властити интереси. ·

Југовић је тада изгледао умирен. После неколико дана, кнез Лрозоровски примио је од њега једно писмо, којим га је молио да му, пошто га је генерал Кутузов боље обавестио.

) Дубравин. Исто.Август. 552—8557. ' -) Петров. Исто. 11. 263—4.