Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХШ 149

опуномоћен да поведе преговоре о миру с Турцима. Том прнликом предат му је један пројекат уговора у ком Србија није била заборављена. Цар је желео да она остане потпуно незавина од Турске и да добије своју управу, под заштитом Русије. ·

Кад је, 19 марта, стигао у Јаш, нови командант је одмах прегледао трупе и израдио нови ратни план. Одлучио је да оперише против Турака својим левим крилом.“ Мењајући на пречац наредбе свога предходника он је повукао одред генерала Исаијева, који се спремао да се споји са српском воском на десној обали Дунава.

Повлачење стога одреда јако је узнемирило Србе. Видећи да се Турци спремају са свих страна, они су одмах послали војводу Милана- Обреновића да замоли графа Каменског да повуче своју наредбу. ој "Сматрајући да би операције са Србима биле кори:нг као диверсије и осигурање десног руског крила генерал Ланжрон је, такође, тражио да тај одред пређе у Србију >) | и" ИРЦИ. ноћ

Граф Каменски је примио те разлоге и обећао је да ће, у Мају, цео одред који је посео Малу-Влашку, бити послат у Србију. То је обећање и одржао. Одред генерала Исаијева од 7,350 људи поверен је генералу Цукату и њему је наређено да једну половину тих трупа употреби у Малој Влашкој а да другу споји са Србима. РЕН =“

Ноћу, између 16 и 17 јуђа, Цукато је извршио прелаз преко Дунава са 2,331 пешака, 933 козака и 300 добровољаца и сутрадан се састао са 600 Срба, који су се налазили под командом Петра Добрњца. Акција тих руско-српских трупа била је управљена на утврђена места: Брзу Паланк ладово,-Прахово и Дуд. Ово последње места“ одмах је освојено и у њему је заттењено много хране и муниције. Брза Паланка је заузета, 6 јула. Ускоро је цео источни крај Србије био ослобођен, изузев Кладова и Прахова који су остали у опсади.

Али, тада им је запретила опасност с јужне стране.

Одмах по доласку руских трупа у Србију, Карађорђе и генерал Цукато утврдили су заједнички ратни план. Тада су предузете мере за одбрану западне и јужне границе. На западу српске трупе су добиле наредбу да држе утврђена места и да се ограниче на одбрану; на југу, трупе су имале да се утврде код Делиграда и да опседну Соко Бању. Овим трупама командовао је Карађорђе. Он је послао и у Куршумлију извидницу, која је служила за везу с одредима који су чували границу до Приштине, Тако су се, у Јулу, српске трупе налазиле на улазима у Стару Србију, Црну Гору и Босну, готове да се придруже својој браћи из тих крајева и да раде заједно с њима.

1) Петров. (Исто. 111. 13).

2) Исто. 24.

3) Мемоари генерала Ланжрона (Росштетје ртупоте [а т1огта Котапцог. Букурешт. 1889, Зирр!. 111. 226—302).