Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

чу

)

= % У

~ ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА. у“ [.

Општа европска политика према Турској од 1810 г. Стање духова у Аустрији; мемоар генерала Радецког и Метернихова мисија у Паризу (Јула 1810.) Наполеон и српско питање. Већање у Бечу о евентуалном поседању Београда од стране аустриских трупа (Август 1810). План о оснивању аустриског конзулата у Београду. Посредовање Аустрије између Турака и Срба. Карађорђев непристанак на отварање аустриског консулата у Београду (Септембар 1810). Смена маршала Симбшена. Неуспех аустриског посредовања у Цариграду (Новембра 1810). Русија и Аустрија 1811 г. Цар Александар, у опасности, готов да жртвује Србију (Фебруар 1811).

Положај Русије у очи преговора у миру.

У времену кад су Турска и Русија имале да почну преговоре о условима мира, политичка ситуација у Европи није била повољна за Русију па, према томе, ни за њену савезницу, Србију, чија је судбина потпуно зависила од успеха тих преговора. Наполеон је Ерфуртском Конвенцијом пристао да Русија задржи Влашку и Молдавију, које је већ била заузела. Али, он је у њу, у исто време, унео одредбу о интегритету свих осталих турских поседа и био је решен да све жртвује, само да спречи Русе да не пређу преко Дунава и да се не настане на десној обали те реке.) Такво је било и расположење Аустрије. Она се, 1805 г., придружила Русији да се бори против Француске, али кад је видела да су се руске трупе настаниле у Влашкој и у Молдавији и да се Срби, који су постали њихови савезници, боре с њима против Турске, она се осетила неугодно на својој јужној и источној граници и почела је да се прибојава од руских сплетака. Наскоро затим она се завадила са својом старом савезницом, кад је ова после уговора Тилзитског и Ерфуртског, јавно показала намеру да остане у Влашкој и у Молдавији т. ј. да се увећа на рачун Турске, без икаква учешћа Аустрије. Осем тога, њу је Наполеонова женидба с аустриском принцезом, Маријом Лујзом приближила Француској и оставила Русију усамљену. Ова промена у општој политици изазвала је најлепше снове код аустриских родољуба и политичара о будућности њихове земље и њеном утицају на дунавску област. Из

1) Француски министар спољних послова француском амбасадору у Цариграду, 2 новембра 1808. (А. М. И. Д. у Паризу. Турска Пол. преписка. Св. 287. л. 202).