Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХР : - 157

тога доба датира један мемоар генерала Радецког, који је био упућен графу Метерниху и који је представљао као природне границе Аустрије — Јадранско и Црно М Дунав, стајало је у њему, од утока Ина до свога ушћа представља велику артерију и базу Аустрије“) Аустријанци су нарочито желели. да на место турског утицаје утврде свој утицај у Србији. За то је аустријска влада чекала само пристанак Наполеона. Она га је ускоро и добила и то у тренутку када су је руски успеси против Турака све више узнемиравали. Тај пристанак добио: је кнез Метерних, у Јулу 1810, за време једне мисије коју је тада извршио у Паризу.

У аудијенцији, коју му је дао Наполеон, вођен је разговор о напредовању Руса у Турској. Тада се цар вратио на заједницу интереса Француске и Аустрије у Источном Питању. Рекао му је да је наредио своме амбасадору у Петрограду да изјави руској влади, да се он, веран својим обавезама које је примио на себе у Ерфурту, не може противити присаједињењу Влашке и Молдавије Русији, али да неће допустити да се Русија даље шири. „ја нећу трпети ни окупацију утврђених места на десној обали Дунава, ни заштиту над Србима —- продужио је он. Србија вам мора припасти једног дана; али ја не сматрам да је у мом интересу да изазивам пропаст Турске Царевине; њено рушење није ни у вашем интересу. Ако хоћете да поседнете Београд, ја се томе нећу противити; нека Турска закључи мир са Србима и нека им постави кнеза њихове народности; ја се нећу противити да тај кнез буде под вашом гарантијом и заштитом, али не могу пристати на једног господара под гарантијом и заштитом Русије, нити на и најмању отимачину те силе на десној обали Дунава... Ако она буде хтела да узме ма и једно утврђено место, ја ћу то сматрати као освојење Цариграда“.

— „Што се тиче Београда, одговорио је аустриски министар, то би место било од огромне користи по Аустрију; али до сад су нас два разлога задржала од сваке активне политике у Србији: први је да не убрзамо пропаст Турске Царевине а други, да не изазовемо заплете с Француском, коју нисмо могли сматрати за мирна посматрача сличних покушаја. Пошто је овај други обзир престао ми смо, дакле, позвани да се забавимо само првим. |

— Треба да се потрудите, прекинуо га је цар, да се преваром докопате тога града или да удесите да вам га сами Срби предаду. Почните тиме што ћете га узети на чување; а кад један тут будете у њему, неће вас отуда истерати. Док Србија буде под вашом заштитом, то ће бити само корисно а кад она постане ваша, ви ћете ми довести једнога дана Србе, да се боре противу мене; треба дакле одложити њено освојење до времена кад будемо принуђени да предузмемо опште мере односно Турске,

1) Веег. Исто. 226.