Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

158 | ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

мере које, по мом мишљењу, нису у овом тренутку ни у вашем ни у мом интересу.!)

У једној другој аудијенцији Метерних је поменуо могућност да ће „Турци, принуђени на мир, можда пристати тада или лоцније на независност Србије, под руском заштитом . „ја не бих признао такву одредбу, одговорио је Наполеон. Уредите ствари Србије, ставите ту земљу под ваш непосредни утицај и ја ћу вас подржавати“ .2)

Саопштавајући те појединости своме владаоцу, граф Метерних је био мишљења да аустриска влада треба да интервенише у српским стварима само као посредник, пошто та улога може довести Аустрију до поседа Београда. „Ми бисмо могли, додао је он, образложити турској влади окупацију тога града као жељу да што јаче утврдимо наш утицај на преговоре са Србима, осигуравајући себи користи против Русије. У сваком случају Београд треба да буде у нашим рукама само као један депо. У току преговора чињенице ће одредити шта треба даље радити. Ма какав био резултат преговора, потребно је да наш утица) у Србији буде осигуран самом нашом интервенцијом; ми ту важну покрајину треба да сматрамо као да је наша па ма шта се догодило... Потребно је одмах послати једног гласника у Цариград а тако исто и једног преговарача на српску границу“ .3

Мишљење графа Метерниха наишло је на одлучну опози“ цију код кнеза Метерниха, његовог оца. Он је, на против, мислио да треба штедети осетљивост Турске и Русије и чекати да се види какав ће обрт наступити у војним операцијама на Дунаву. Што се тиче Београда држао је да га треба заузети само у случају, ако Руси покажу намеру да му се приближе.“) Већања о томе да ли треба окупирати Београд трајала су у Бечу кроз чигав месец Август. Аустријанци су налазили да је-предузеће лако, али се нису могли решити да га изврше. Ова неодлучност долазила је из две различите побуде. Они нису хтели рисковати да изгубе поверење Турске а операције на Дунаву нису текле повољно по Русе, те су, према томе, они постали мање опасни у погледу Београда. Осем тога, Наполеон је ставио до знања руској влади да ће свако мешање у српске ствари а нарочито утврђивање Руса на десној обали Дунава, узети као повреду ранијих уговора и да се онда неће више сматрати као везан њима.)

Тако су, тек крајем Августа, донесене извесне одлуке. ешено је да се отвори аустриски консулат у Београду и послана су опширна упуства маршалу Симбшену. Наређено му је да одмах удеси један тајни састанак с Карађорђем или с неколико

1) Метерних цару Францу, 28 јула 1810. Мебетисћ. Метотте5 егс. Раг5. 1880. 11. 370—372..

2) Исто. 376.

3) Исто. 379—381.

4) Извештај цару Францу, од Августа 1810. (Веег. Исто. 233—234)

5) Извештај цару Францу, од 23 августа (Исто. 257).