Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХМ 159

српских старешина који су наклоњени Аустрији. „Ви ћете их упознати с потребном обазривошћу — речено му је — да наш двор ради непрестано за мир, који се толико жели у Србији, под условима које обе стране могу примити, и да је не само готов да на томе ради иу будуће, него и да гарантује оно што буде уговорено. Али потребно је да им јасно објасните да је први услов за све то да рат одмах прекину и да своје трупе одвоје од руских трупа. Потребно је да их том приликом потсетите и на то колико су руска обећања варљива, пошто До тада никад нису била испуњена а у будуће ће моћи још мање да буду. Ви ћете им објаснити колико њихови добро схваћени интереси захтевају, сад више него икад, да прибегну заштити нашега двора и да не слушају дошаптавања која им дојабе ма с које стране“ 1)

Чим је примио та упутства маршал Симбшен је понова ступио у преписку с Карађорђем. "Он му је у току неколико дана написао три-писма, којима га је известио 0 наименовању ау-, стријског консула у Београду и тражио му је један тајни састанак у Земуну. Из страха да не увреди Русе Карађорђе је, у место да одговори маршалу Симбшену, наредио своме секретару, Јевтићу да од маршала затражи један састанак и да му изјави да Срби не могу примити аустриског консула, да им тај консул неће бити ни од какве користи и да им Аустрија може помоћи само тако, ако им пошаље војнике да одбију Турке од својих граница. 2)

На састанку Јевтић је саопштио маршалу текст Карађорђевих упустава и разговор није дао никаква резултата, Симбшенов извештај о томе и препис Карађорђевих упустава Јевтићу изазвали су велико“оторчење у Бечу. Тај неуспех донео. је маршалу Симбшену смену с важног-места,; које је дотле заузимао.

Чим је ступио на дужност генерал Хилер, нови командант границе похитао је да обнови преговоре с Карађорђем. Он је имао “још мање успеха, него његов предходник. Ради састанка са Карађорђем, дошао је у Земун и ту га је, узалуд чекао, три дана. Карађорђе га је известио да је био спречен болешћу, али да не би дошао, нити би почињао какве преговоре

Ида је био здрав, из разлога што је српски народ примио заштиту Русије.3)

Кораци које је аустриска влада, у исто доба, предузела у Цариграду нису. такође успели. Крајем Септембра аустријски посланик понудио је турској влади посредовање свога двора за умирење Србије. Он је тражио за Србију неколико повластица, сличних повластицама које су имале Влашка и Молдавија, и то под гарантијом Аустрије“) Турски министри, нера-

1) Ђорђе Метерних маршалу Симбшену, 30 августа 1810. (Кгопез. Исто: 126—128).

2) Карађорђе Стевану Јевтићу, 21 септембра 1810. (Исто. 128—131).

3) Кгопез. Исто. 99—102.

4). Латур Мобур министру, 27 септембра 1810. (А.М.И Д.у Паризу Турска Пол. Преписка св. 220. л. 310).