Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

> ј 6

1 | 72 ј

Пеј у У АДА РАЈ 161 П.

Преговори у Ђурђеву (крај Октобра 1811). Српско питање. Борба

Француске и- Аустрије против Русије у Цариграду. Непристанак турских пуномоћника да потпишу протокол седница. Конвенција од 7 новембра.

Преговори у Букурешту (Јануар 1812). Закључење Букурешког Уговора “

(16 маја 1812). Одредбечт- УПШ-ог о Србији. М.

| Турски пуномоћници стигли су, 25 октобра, у _Бурђево, које је било одређено за преговоре. И ако још нису били примили пуномоћства из Цариграда, они су предложили руским делегатима да одмах отпочну преговоре и да припреме пројекат уговора. У исто време предали су генералу Кутузову једно писмо великог везира, којим је он изјавио да је Турска готова да Русији уступи Бесарабију и Молдавију.!)

Српско питање дотакли су турски пуномоћници у самом почетку преговора. То је за њих била најтугаљивија тачка. Руси су тражили унутрашњу самоуправу за Србију. Из бојазни да Србију потпуно не изгубе, ако буду одбили руски предлог, Турци су се задовољили тиме да понова добију бар Београд, који им је давао могућности да држе целу Србију у власти. Они су, дакле, изјавили да тај град не могу оставити у рукама Срба, с тога што је то „кључ положаја Турске на Дунаву“ а за тим и из разлога што у случају, ако он остане у рукама Срба, нису сигурни да га „ти мужици (!) и те пијанице (!) не би ускоро продали за хиљаду дуката 2) =

Страшило Аустрије, које су Турци тако вешто изазвали, произвело је свој ефекат. Генерал Кутузов је знао да Влашка неће припасти Русији. Услед тога он се побојао да Срби, одвојени и удаљени од Русије не падну под утицај Аустрије или да, „било из неумешности, било из интереса“, не пусте аустриске трупе у Београд, чим односи између Аустрије и Турске буду охладнели и с тога је одлучио да од Београда не прави питање.3)

За то време већало се о важним стварима у Цариграду. Питање је било да ли треба или не треба закључити уговор о миру с Русијом. Савет султанов нашао је да су услови које је Русија предложила, нарочито они који су се тицали Србије и уступања територије, не само штетни, него и да понижавају Турску.") И покрај тога он се, после дуже дискусије, одлучио за мир, само под пристојним условима. Француски представник у Цариграду узалуд је чинио кораке код турске владе да ту одлуку промени; узалуд је настојавао да мир не закључује, него да с преговорима одуговлачи како би добила времена да се споразуме с Наполеоном. Турска влада је одолела свим тим

1) Петров . Исто. 1. 346. 4 2) Генерал Кутузов генералу Баркле де Толи, 20 октобар 1811. (Исто. 347). 3) Генерал Кутузов графу Румјанцову, 27 октобра 1811. (Журналљ Мин. Народнога Просвћиценћа Петербургљ. 1875. Новембар. 217). 4) Латур Мобур министру, 11 новембра 1811. (А. М. И. Д. у Паризу. Турска. Пол. Преписка. Св. 202 л. 305).