Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

СЛАВА ХУМ 163

Сохум, Суџак, Поти и сва утврђења, вароши, покрајине и морске обале, које се налазе у руским рукама и, напослетку, да један члан уговора о миру обезбеди Србима „миран живот под гарантијом Русије. Та изјава изазвала је дугу дискусију, у току које је први турски пуномоћник понова изложио султанове услове, т. ]. „границу реком Прутом, остављајући Турској градове Исмаил-и Килију, повраћај старе границе у Азији и један споразум за-Србе“.

Руси су остали при својим условима, додирнули су понова српско питање и „истакли још једном погледе цара Александра на преговоре о Србији и на захтеве које је он по свом достојанству и правичности принуђен да поднесе у корист тога народа“. У исто време опоменули су Турке на оно што је већ било речено“ у Ђурђеву. Галиб ефендија је понова одговорио. „Што се тиче Срба, рекао је он, пошто је тај народ поданик и потпуно зависан од турске владе и пошто никад није имао везе са другим силама, турска влада би била у праву да сама расправља размирице које има с њиме, али да би дала доказа и у томе да жели мир и, пошто су Срби били заједно с Русима у садашњем рату, турска влада пристаје да обећа Русији сигурност и мир тога народа . Тоје било све. Што се тиче других руских услова, он их је одбацио, Пошто руски пуномоћници нису имали шта да додаду ономе што су већ једном казали и пошто је свака дискусија постала излишна, турски пуномоћници, да би добили времена, изјавили су да им не остаје ништа друго, него да известе турску владу и великог везира о овој седници и да сачекају

одговор, од кога је зависило продужење њихова боравка или њихов одлазак.1)

Генерал Кутузов је пристао на то, али видећи да Турци тиме хоће само да добију времена, он је им изјавио да ће рат одмах понова отпочети. И, одиста, он је после два дана објавио својим трупама да је турска војска заробљена и да је рок примирју истекао. Узалуд су турски делегати наваљивали да се извршење тих наредаба одложи до доласка курира из Цариграда. Руски генерал је одбио. Тада су Турци тражили да извести бар великог везира о резултату последње седнице. Кутузов је на то пристао и ако је знао да велики везир не може сам ништа учинити.

Одговор великог везира стигао је тек после месец дана. Он је изражавао жељу да се мир што пре закључи, али је додао да мора известити султана о руским условима и чекати његов одговор. Кутузов се тада направио као да је спреман да отпочне рат преко Дунава. Послао је тамо два одреда војске, али су они, пошто нису наишли на Турке, били принуђени да се врате. Услед тога Русима није остајало друго, него да понова утичу на турске пуномоћнике. Међутим и ти су се/

47 1) Протокол ХТУ седнице, од 12 јануара 1812. (Уланицки, Исто. —45). 1

ж