Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

164 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

нови разговори јако отегли. И ако је турска желела мир с Русијом, она није хтела попустити. Њу су, у осталом, подржавали представници Француске и Аустрије у Цариграду, који су јој саветовали да никако не закључује мир, пошто се Русија налазила у очи-рата-с- Француском.

И одиста, Русија се налазила у тешком положају. Наполеон је, 24 марта, већ био закључио с Пруском уговор о заједничкој акцији против Русије а 16 марта и уговор с Аустријом, у који је била стављена чак и једна одредба о целокупности турских поседа. Русија је морала умерити своје захтеве и закључити мир с Турском што брже, како би могла прикупити све своје трупе и одупрети се навали удружене непријатељске војске. Тако су преговори између руских и турских пуномоћника продужени 1 маја.

На новој седници први руски пуномоћник поставио је четири захтева као основицу за мир. Он је тражио: МУ. да се сија обезбеди миран живот и право да уреде и врше сами грађанску унутрашњу управу своје земље, без икакве повреде и оштете суверених права султанових М. да се потврде повластице Влашке и остатка Молдавије, с допунама утврђеним на конференцији у—Бувђеву ~. да се Русији уступе земље освојене у Азији од почетка рата,-_или да се одржи тадање стањегза време од пет година, после кога ће рока или пре њега, наименовани комесари утврдити границу пријатељским споразумом или, најзад, да се потпуно прећуте те границе у уговору им. да се граница у Европи утврди реком Серетом, као што је било уговорено у Ђурђеву“. 1) Турски делегати нису на то пристали. Диску= сија је продужена и тек је, 17 маја, захваљујући узајамним попуштањима, постигнут споразум.) Одмах су редиговани чланови уговора и дефинитиван текст његов потписан је 287

Букурешким И Русија је добила Бесарабију и те дове Хатим. Бендер, Акерман,_ Килиј у и Исмаил т. ]. земље

до Прута, Дунава и Црног Мора.) Азији граница је остала иста која и пре рата, али је уговорено да морска обала, која се налази на два сата од десне обале Фаза и на четири сата од Анакре, где нема ни утврђења ни ошанченог логора, буде уступљена царском руском двору на употребу, за осигурање и олакшање преноса ратне муниције.“) Напослетку читав УП ми члан посвећен је био Србији. Њиме је, пре свега, одређена потпуна амнестија за све Србе. Турској су враћени сви градови и друга утврђена места у Србији и одобрено јој да их снабде артилеријом и бојном муницијом и да у њих смести гарнизоне. Што се тиче утврђења, која нису постајала пре устанка, за њих

1) Протокол ХУ конференције од 1-маја 1812. (Исто. 43—48).

2) Уланицк!и (Исто. 50—52).

3) Члан ТУ уговора.“ (Могадоцпећтап. сте гтпегпанопаих де !а Ротје ОНотапе. Рагл5. 1904. 11. 87—88).

4) Члан 111 прелиминара за мир и чл. У! дефинитивне редакције уговора о миру. (Уланицкји. Исто.'51—55). .