Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

180 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

што је потпомагао Русе 1811 г., он је решио да се удружи са Србима. То им је први пут предложио, у Септембру 1812 г., али његов предлог није примљен.) “српске старешине надале су се да ће доћи до споразума с турском владом и нису је хтеле вређати ступањем у односе с једним пашом који је био одметник. Мецутим та је нада убрзо остала празна.

Када су чули извештаје српских депутата у Цариграду више чланова Савета, који су били пореклом из Мађарске, захтвевали су од владе да тражи заштиту Аустрије и Француске.2) С тим се и сам Карађорђе сложио. „Ништа нам друго не остаје, рекао је он, но да тражимо заштитника и да се бијемо с Турцима до последње капи крви.“з) И ако су видели како Турци на све стране чине припреме за рат ипак се нису могли решити да приме њихове услове и да положе оружје.“)

У таквим приликама Карађорђе је позвао у Тополу три члана владе: Јакова Ненадовића, Симу Марковића и Младена Миловановића и једног од српских депутата који су били у Цариграду, да се с њима посаветује. Они су одлучили да пошаљу једнога депутата цару Александру да „препоручи српски народ његовој милости и да га моли да га он спасе.“ За депутата су изабрали архимандрита Филиповића, који је важио као велики

пријатељ Руса и који је чаебпо добио и један орден од цара Алек сандра.) Затим су написали једно писмо за Челеби ефендију, турског пуномоћника. Пошто му је објаснио да нове депутате ид шаље услед велике зиме.) Карађорђе му је саопштио да су Срби готови да остану султанови поданици, да му плаћају данак и да у Београду приме једног турског чиновника са педесет вОјника, али да ни у ком случају неће пристати да Турцима предаду своје градове, топове итд.) Том приликом решено је да се сазве скупштина свих старешина.

Скупштина је одржана, 13 јануара 1813, уКрарујевну . Карађорђе јој је саопштио услове великог везира и она их је једногласно одбила. Затим је већано о држању које је требало заузети према турској влади. ·Бешено је да се започети преговори продуже на овој основи: Цу зачке, на којима се налазе српске страже, биће признате за границу Србије, у чију се управу нико неће моћи мешати 12) турска ће влада признати и султан ће бератом потврдити Карађорђа за бега (врховног вођу) српског и будућег управитеља Србије 1 турска ће влада признати и царским ферманом потврдити У правни Савет и Земаљски Суд; они ће управљати народом и по вољи султановој. ју Срби ће

1) Деловодни протокол Карађорђев. Београд 1848. 952.

2) Наредба Италинском, 2 јануара 1813. (Уланицкт. Исто. 114).

3) Исто место.

4) Деловодни протокол Карађорђев итд. Ме 1028.

5) Извештај Недобе адмиралу Чичагову, од 31 децембра 1812. (Уланицкаи). Исто, 115.) и Карађорђево писмо Недоби, од 25 децембра 1812. (Исто место). 5

6) Италински графу Румјанцову, 11 марта 1813. (Исто. 135).

ту Недоба Мталинском, 2 јануара 1813. (Исто. 114).