Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ХГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА. -—Њ

Милош Обреновић на челу Другог Устанка (Април 1815). Турски порази код Палежа, Љубића, Пожаревца и Дубља (јуни—јули 1815). Повратак српских избеглица из Аустрије. Милошева политика: ослобођење пашалука од Сулејман паше и Ррђавих Турака и благо поступање према осталим Турцима и изјава верности султану. Милошево писмо Куршид паши (18 јуна 1815).

Нови устанак је у брзо узео такве размере да је бацио у озбиљну бригу београдског везира и његове Турке.

Покрет је најпре почео у ваљевској иди. Игуман Авакум из Боговађе и кнез Василије Павловић, из Бајевца подигли су били, половином Априла, сељаке из те нахије и отели од Турака Уб и Ваљево!). После тога напали су Срби на Турке у ЈасеБИ У При а а У тој борби изгубио је живот војвода сеније Лома. Устаници и други виђенији људи из рудничке и околних нахија сматрали су да устанак није могуће зауставити и осетили су потребу да га организују. Како је на Цвети (23 априла) славила црква у Такову, у Рудничкој Нахији, они ту, у знатном броју, дошли тога дана на сабор у Таково. Ту су решили да се дигне општи устанак и понудили су вођство тадашњем обор кнезу и војводи из Првог Устанка, Милошу Обреновићу. И ако је раније налазио да устанку још није време, Милош је, после обавештења које је добио од избеглих српских старешина у Земуну а нарочито после сукоба који су се већ изродили између Срба и Турака, променио мишљење и пристао је да се стави на чело устанка.

Истога дана отишао је својој кући у село Црнуће, обукао старо војводско одело, изнео свој барјак и наредио да се пободе пред кућу. „Ево мене; ето вас. Рат Турцима!“ довикнуо је људима који су се око њега нашли. За тим је извесне људе послао а друге је писмима позвао да дижу народ и да га спремају за борбуг). | Устаничке чете почеле су за тим да се јављају и у другим крајевима, нарочито у долини Саве и српске избеглице из Ау-

___1) Генерал Црвенка генералу Сигенталу, 22 априла 1813. (А. Ивић. Аустрија према устанку Срба под Милошем Обр новићем. Загреб. 1917. стр. 9) ОБРИ НОО ПЕИАНЗЕЕКН 56

2) Вук. Стеф: Караџић. Скупљени псторис јафски списи.