Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ке

ГЛАВА х1х 237

да и они желе да им буде боље него у Мустафа пашино време и да неће трпети да зулумћари, под именом Турака, долазе у њихову земљу, каб што су били бни који су Мустафа пашу убили, него да желе у Србији везира с неколико Његових верних Турака, Османлија и да неће трпети друге Турке, осим трговаца; да ће положити заклетву и да ће султану и спахијама плаћати оно што су и раније плаћали; да ће новац предавати везиру и даће, најпосле, бранити земљу од свих султанових непријатеља и покоравати се свим његовим наредбама. „Али, завршили су они, ако честити и светли везир преуми да ће нас силом на предају натерати и онако као пре што смо предати се, ту ће сагрешити и велики џевап Богу и цару имати давати, јер ми докле жив један тече који оружје носити може предати се нећемо и заклели смо се оног посећи, који би између нас о предаји поменуо, докле цару наше страдање не покаже се и царев ферман не видимо. А кад сви који пусат (оружје) носити може изгинемо, просто им наше робље (породице), бар га очима гледати нећемо шта се од њега чини“) -

Сутра дан по томе Милош је већ био на Руднику и састао, се с тамошњим старешинама. Налазећи се у врло тешком ПА жају, како у војничком, тако и у материјалном погледу а не! познавајући намере турске владе према Србима они су ре-| шили да још једном заинтересују цара Александра за тешки!

5 - | положај српскога народа и да од њега добију помоћи за евенту-

ално продужење борбе. Тај задатак поверили су Петру Добрњцу, ! бившем војводи, који се од 1811 г. налазиоу изгнанству у-Русији Х и послали су му потребно пуномоћије 2)

С Рудника је Милош отишао у главни логор устаника, на Белици Ту је, 11 августа, примио писма Куршид паше и Ибрахим паше, упућена њему и Мелеру. Куршид им је јављао да је од Ибрахим паше и двојице Срба, који су му донели Милошево писмо, од 17 јула, сазнао жељу народа да га он спасе зулума и обећавао је да ће је испунити. У исто време позивао је Милоша и Молера да с неколико разумних људи дођу у Лешницу и одатле с Али-Агом Серчесмом к њему, дајући им веру да им ни у ком случају неће ништа бити. Ибрахим паша их је известио да је све што је од Милоша чуо казао везиру, да се то везиру допало и позивао га је на веру да слободно дође у Лешницу и да му, кад се буде-са-Серчесмом састао јави-да-и-он пред њега изађе.) Пут

Међутим нишки владика је непрестано наваљивао на Србе писмима да одпочну преговоре са Марашли-Али пашом, уверавајући их да је њега одредила турска влада да поврати ред у

1) Српске старешине нишком владици, 7 августа 1815. (В. и Н. Петровић. Исто. 11. 96—99).

2) Милош Обреновић осталим војводама Петру Добрњцу, 8 августа 1815. (Исто. 102—104). | ( РАИ :

3) Куршид паша Милошу Обреновићу и Петру Молеру, без датума и Ибрахим паша истима, 6 августа 1815. (М. Гавриловић: Исто. 1.

- 194—5).