Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

16 ЕВРОПА И БАСКРС СРБИЈЕ

турска влада је против њега послала четрнаест паша, међу којима је био и везир Београдског Пашалука, на челу многобројних трупа. Опсада Видина трајала је скоро годину дана, али победа је, услед интрига између извесних паша, опет остала на Пазвановој страни. Како је влада у том тренутку била принуђена да сву пажњу посвети својим областима у Африци, поводом француског продирања у Египат, Пазван је успео да његова „покорност султану“ буде примљена. Тада је уговорено да ће приходи од _Крајине, као и раније, припадати султановим кћерима и да ће бити слати редовно у Цариград. Али, Пазван је и даље задржао команду над њом и поверио је свом љубимцу, Мола-Аги. ')

Поред једног таквог суседа Београдски Пашалук није могао остати дуго на миру. Пазванови разбојници почели су ускоро правити упаде у пашалук и у њему се настањивати. И покрај опрезности Мустафа Паше и српских кнезова пашалук није могао бити очишћен од јаничара. Било их је много скривених по варошима; у шабачком граду два њихова првака успела су била да прикупе нешто људи око себе.

У Марту 1800, ти су разбојници напали, у сред Шапца, кнеза суседне нахије, Ранка Лазаревића и убили га. Покушали су чак и да уцене његову породицу. Због тога је у целој околини завладало велико узбуђење. Дознавши за тај догађај, кнез

_ Алекса Ненадовић, поднео је везиру жалбу и изјавио му да ће сви кнезови бити принуђени да напусте своја места и да пређу у Аустрију, ако им се не зајамчи безбедност бар у варошима.

Вест о том злочину наљутила је везира и он је одмах послао трупе у Шабац. Јаничари су се затворили у град; вође су успеле да се спасу Савом у Босну, али је двадесет и седам њихових људи ухваћено: и насред шабачког трга обешено.

Та необична строгост једног паше према муслиманима произвела је такав страх да се нико од Турака у пашалук није усудио ни да изговори име јаничара.) Међутим, мржња видинских ју босанских јаничара противу Мустафа Паше знатно је порасла.

Мустафа је осећао да му ваља појачати војску. Како није имао средстава за то, одлучио је да повећа порез. Сазнавши за његову одлуку кнезови су се састали и известили су га да народ није у стању поднети нових терета. Паша им је саопштио своје побуде и питао их је да ли више воле живети у безбедности или остати на милост и немилост босанских и видинских разбојника. Кнезови су признали вредност његових разлога, али су сматрали да су тадањи порези били довољно тешки. Док су се они тако саветовали шта да раде Алекси Ненадовићу синула је срећна мисао о уређењу народне војске о народном трошку, али без повећања порезе. Кнезови су тај план одмах _ прихватили. Везир га је, такође, усвојио. Он је само ставио

ју Исто. ту М. Ненадовић — Исто. 41—43. с