Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ДИ РИК си

ЧЕР ГЛАВА П 121 У >

дамдесет и два Србина биле су донете у Београд и изложене испред дахијског конака.')

Међутим више виђених Срба, који су били извештени на време успели су да се спасу. Такав је случај био и са Ђорђем Петровићем, који је био познат под именом, Карађорђа (Црног Ђорђа). Пореклом од једне сиромашне сељачке породице, Карађорђе се тукао противу Турака као добровољац у последњем аустротурском рату. После Свиштовског Уговора наставио је ратнички живот, најпре као хајдук а затим у српској народној војсци против Пазван-Оглуа и видинских јаничара. Доцније се настанио у Тополи и одао се земљорадњи и сточарству. Био је врло висока раста и његова храброст била је добро позната.

Извештен о доласку својих џелата у Тополу, Карађорђе—

је с пушком у руци утекао у шуму. Тамо је нашао Станс Гла ваша, чувеног хајдучког харамбашу. Тога дана добили су још два друга. Трећег дана било их је девет. И, како су сељаци из околине, очајни због многих убистава, почели да се дижу у великом броју, око њих се после десет дана сакупило две хиљаде људи. „Ако треба мрети, говорили су они, боље је да умремо заједно. _ Карађорђе им је прегледао оружје и муницију, али бојећи се да им Турци не одведу децу, вратио их је кућама, пошто су дали обећање да ће бити готови да дођу на први позив.

Покрет је захватио и околне нахије. Хајдуци су сишли С планина и придружили се устаницима. Тада су Карађорђе и другови позвали сав народ на устанак. Али, одзив није био општи. И ако је народ био огорчен сечом виђених Срба, многи обазриви људи, који су познавали снагу Турака и у“ Срба за борбу, двоумили су и питали су се где ће их буна одвести. Карађорђе и другови прибегли су притиску; убијали–су- Турке у селима и вешали њихове лешеве о кућна врата тих сељака. Тада је цео свет из околине, бојећи се казне, устао на оружје.2)

Борба је почела паљењем ханова. _Растерано је више турских одреда у Шумадији и сви УК су становали у селима, склонили су се у варош. Овако започет, устанак још није био организован. Одмах су сви осетили потребу за једним вођом

и једним општим планом за акцију. (С тога је одлучено да се |

виђенији људи из Шумадије састану у сел ашцу, у крагујевачкој нахији. Тај састанак одржан је 14. фе а. Изгледа да су неки чланови тога скупа најпре предложили за вођу Станоја Главаша, али да се он није хтео примити. „ја сам одговорио је он — само хајдук; ја немам ни огњишта ни станишта, Ни поља ни куће, а народ неће никад примити за вођу човека, који нема ништа да изгуби нити да спасава.“ Затим су се обраТили кнезу Теодосију, из Орашца. „Узети кнеза за вођу! Све треба предвидети, рекао је он, паи случај да будемо потучени.

5) Писмо М. Пејића митрополиту Стратимировићу, од 16 фебруара 1804 (Споменик Срп. Краљ. Академије. Св. Хххуп. стр. 34.).

#) Дневник Боже Грујовића (М. Ненадовић, Мемоари, | изд. 293.)