Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

- ГЛАВА хху 303

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА ПА

1 Непријатељско држање београдских Турака према Милошу. Српске војне припреме. Смрт Марашли-Али паше (23 септемб ). Постављење Абдурахман“паше за београдског везира. апори београдских

Турака да га завале-са Милошем. Непријатељско држање новог везира према Милошу. Милошева молба цару. Препреденост турске владе. Одузимање српским депутатима повија за преговоре (Октобра 1822). Образовање Милошево. Кретање Хетериста око граница Србије. Мане

Милошеве унутрашње политике: намети, кулуци, глобе чиновника. Ђакова Буна (Јануара 1825). Установа редовне војске у Србији (Маја 1825)

Крајем Априла, одмах после умирења буне кнезова Пожа- к ревачке Нахије, у Србију су почеле да лристижу вести које су Милошу задавале све више бриге. С једне стране јављало се за сечу Турака у Молдавији, с друге стране за покољ Грка „од Ниша до Јерусалима“) Говорило се да Хусејин паша из Солуна иде на Србију са 50,000 људи и да је стигао у Ниш, где прикупља нову војску;а) да босански паша чини припреме за рат.3) Са своје стране, Марашли - Али паша и његови ТурЦи, љути због неуспеха њиховог првог корака против Милоша, почели су понова да сплеткаре. Везир који је већ био примио данак за друго полгође 1821 г., није хтео да исплати спахијама њихов део, изговарајући се да од Милоша ништа није примио. Спахије су почеле да се комешају. Али Милош се није дао збунити. Изјавио је старешини спахија да је сав новац предао и да у рукама има пашину признаницу. Што се тиче опасности која је долазила споља, умео је да предузме све потребне мере да јој се одупре. Уложио је протест код паше против кретања турске војске. Послао је поклоне Хусејин паши и уверио га да је становништво Београдског Пашалука потпуно задовољно, да жели да остане у миру и потчињено султановој власти и да је, према томе, изненађено што се војска на граници прикупља.%) Упутио је проглас становништву, препоручујући му мир и чување од немирних спахија. Замолио је српске депутате у Цариграду да потврде турској влади да у Србији влада мир, да Срби желе да га одрже, али да спахије чине све да га помуте. Обавестио их је о страху које је држање турских паша изазвало у народу и наредио им је да уложе протест код турске владе против кретања војске на граници,5)

У исто време мислио је и на одбрану земље за случај напада од стране Турака, јер је видео како бесни буна у Влашкој

7) М. Обреновић Јефрему Обреновићу, 28. априла 1821. (В. и Н. Петровић. Исто П. 234-5).

2) Исти Марашли-Али паши, 1. маја 1821. (Исто. 237).

8) Исти Јеврему Обреновићу, 4. маја 1821. (Исто. 242).

4) Исти Хусејин паши, 3. маја 1821. (Исто. 240). 5) Исто. 202-3.