Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХЛ ЗВЕ

где су биле скупљене албанске паше с њиховим трупама. Одатле су поједине паше пошле на Софију и на Велес а Мустафа.

се, 16 априла, упутио с главном војском Битољу. У почетку је ратна срећа била на његовој страни. Његове. су трупе заузеле Софију и прилепски кланац. Али велики је

везир напао, 3. маја, на тај последњи положај и заузео га, захваљујући издаји скопљанског паше. Побуњенипи су почели бе--

жати и Мустафа је морао одступити ка Скопљу. Тако су деморалисане и трупе и присталице Мустафине. Софија је убрзо палау руке султановим људима аза њом и Ниш. Мустафитаданије остало ништа друго, него да се повуче у Скадар и да се тамо затвори.

Неуспех Мустафа паше довео је у велику незгоду кнеза Милоша, који му је, за време његове борбе, у два маха позај-

мио по 250,000 гроша. Друга половина тога новца била је оду-

зета од стафиног повереника и предата нишком кадији. Како

се изјаве Мустафа паше и његовога повереника нису слагале,

турској влади било је јасно да је новац Милош послао, али није по тој ствари ништа предузимала.)

Међутим врење које се јавило у Босни против султана и

његових рефорама достигло је било до врхунца. још средином ~

Априла савезни капетани, на челу с Хусејином Градашчевићем,

успели су били дазаузму Травник и да заробе босанског везира. Али, иако се један део њихових трупа налазио у новопазарској 06-

ласти, они услед међусобне свађе, нису могли стићи на време у помоћ Мустафи.

Милош је тај покрет у Босни, такође, пажљиво пратио. Још почетком 1831 г., чим је од повереника Мустафа паше сазнао за његов споразум с босанским капетанима, ступио је у везу с тројицом виђених муслимана из Сарајева. Охрабрио је њиховпокрет и подстицао их је, као пријатељ, да истрају у свом раду. Али кад је Мустафа пашина побуна“ савладана; -он- је изгубио веру у успех Босанаца. У осталом, 29 маја, стигао је у Крагујевац Хасан Бег, турски гардиски мајор. Тај му је официр саопштио султанову жељу да Босанце умири на леп начин и тражио је од Милоша да од своје стране обећа опроштај сваком од њихукеји-му га буде затражио и који му буде изјавио да ће у будуће бити покоран султану. Милош је наредио да се одмах израде такве прокламације и да се протуре у Босну. Али успеха није било. Босанске трупе кретале су се већ ка Косову. Милош је тада послао своје изасланике у Студеницу да сарајевским агама саветују да напусте Градашчевића, пошто је његово предузеђе осуђено на неуспех, услед пораза Мустафа паше и снаге царских трупа и да им понуде посредништво за измирење са султаном. Али и тај је корак остао без успеха. Босанци су одговорили да морају саопштити те предлоге

1) Исто, 345—9,