Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

382 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

својим старешинама и чекати њихов одговор. Осем тога молили су да кнез дозволи да се храна из Србије може износити.1)

Међутим султанове трупе су се већ биле приближиле босанској војсци. Двадесет осмог јула напао је Градашчевић авангарду великог везира, код Липљана и потукао је. Деморалисане, султанове трупе почеле су одступати у нереду и велики везир је-био принуђен да се повуче у Скопље.

Успех босанских трупа одјекнуо је на све стране тако. да су многи Турци из околних пашалука почели пристајати уз бунтовнике. Бојећи се да тај покрет не захвати и остале крајеве и да у царевини не настану општи нереди, велики везир се решив да с Босанцима закључи мир и да на тај начин добије времена за решење босанског питања. Том приликом уговорено је ла се ред, који је тада владао у Босни не мења и да се тамо не уводе реформе, да босански везир буде домородац и да тај положај заузме Хусејин Градашчевић. Тако је првих дана Септембра 1831 г.,'оосанска војска још у Сјеници распуштена.)

Е +

Нови руски посланик у Цариграду, Бутењев и његово држање према Србима. Изјаве турског комесара за границе. Преговори у Крагујевцу (7 маја 1831 г.). Конференција руског посланика с турским министрима, од- 10 јула 1831 г. и његово тражење да се Србији врате свих шест одузетих нахија.

За време док су се ти догађаји одигравали у царевини, у Цариграду су продужени преговори о српском питању. _

Дотадањи руски посланик у Цариграду, Рибопјер био је премештен и на његово место постављен је Аполинарије Петровић Бутењев._ Нови руски посланик стигао је у Цариград, 21 марта 1831. Приликом пријума српских депутата, 30. марта, он их је уверио о својим симпатијама према Србима и обећао им је да ће се за њихова права заузети, као што се за њих заузимао барон Строганов. То је јавио и кнезу Милошу и саветовао му је да догађаје у Албанији и у Босни мирно посматра. Исто је тако турским министрима, на првом састанку који је имао с с њима, нагласио интересовање царево за благостање Србије и његову жељу да хатишериф буде једанпуг извршен. Турци су му одговорили да и они желе да се српско питање реши и да на томе живо раде.)

Али да би руски посланик озбиљно могао покренути рад на решењу српског питања, потребно је било, пре свега, да се руски комесар у Србији сложи с турским комесаром у питању о границама одузетих нахија, да их на карти обележи и да ту

1) Арх. М. Павловић и В. Поповић кнезу Милошу, 8 јула 1831. (М. Петровић. Исто. 1. 276—277). -

2) Хусејин Градашчевић кнезу Милошу, 31 августа 1831 г, (М. Гавриловић. Исто. 360).

3) Бутењев кнезу Милошу, 31 марта и 7 априла 1831 г. (Исто. 378):

је