Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХХ 383

карту пошаље руском посланству у Цариград. А то није била тако лака ствар. Лебип ефендија је, без сумње по наредбама своје владе, стално понављао да турска влада нема ништа да врати Србији и није хтео признати да су крајеви, кроз које су они руски комесар прошли, припадали Србима за време Првог Устанка. Услед тога руски комесар је саветовао Србима да буду попустљиви и да одустану од тражења Гургусовца, Бање, Сврљига и једног дела Крушевачке Нахије.) Турски комесар је напротив, био крајње неумергн. Једним актом, који је упутио руском комесару, он је дрско тврдио да је, приликом прегледа граница, нашао да крајеви које Срби траже нису никад припадали Београдском Пашалуку (!) и да их турска влада услед тога не може дати Србији. Он јето овако правдао. Кључ и Крајину не може дати с тога што они одржавају Кладово; Црну Реку због Видина; Гургусовац, из разлога што преко њега води пут за Ниш; Алексинац, с тога што је близу Ниша и Крушевац, услед тога што је некада био дат као мукада Шашит пашиној породици, те не би било право штетити те људе!2)

Међутим руски посланик је понова тражио да се преговори о границама почну. Услед тога турска влада је наредила београдском везиру и турском комесару да се у том питању споразуму с кнезом Милошем. На састанцима који су одржани, 1. и 8. маја, у Крагујевцу, Милош је и против своје воље,услед једне изјаве руског комесара, пристао да одуст од тражења Гургусовца и његове околинерједтот дела бањског краја, који

је обухватао сав бањски Сврљиг и од једне трећине Крушевачке Нахије.3)

Кад је на скоро затим стигао у Цариград извештај руског комесара о границама руски посланик је затражио од Реис ефендије једну конференцију. Она је одржана, 10 јула. Посланик је тада предао турском министру један извод" та тога извештај и тразто је ипак да турска влада врати Србији М“ Крајину с Кљу чем У. Црну Реку с Гургусовцем, Бањомри Сврљигом|2 Параћин, Ражањ и Алексунацм.. Крушевац ћу Један део Старор Влаха с Брвеником · Јадар и Рађевину. Осем тога исправио је неправилно резоновање турског комесара о крајевима које треба вратити Србији и о њиховом броју и тражио је да турска влада непристрасно реши то питање. Турскиминистар није одобрио држање свога комесара, али је критиковао и упорност кнеза Милоша и тражио је ипак да Крајина с Кључем остане Турској.4)

И ако је руски посланик добио утисак да ће се турска влада задовољити незнатним уступцима у погледу граница, он није наваљивао да сетопитање коначно реши. Чекао је да пољски

1) Д. Давидовић кнезу Милошу, 21 априла 1831. (Исто. 379). 2) Исти истоме 22 априла 1831. (Исто. 379—380).

3) Кнез Милош депутатима, 14 маја 1831 г. (Исто... -

%) Депутати Кнезу Милошу, 5 јула 1831. (Исто. 382—38).