Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

| '

5 ; |

384 ЕВРОПА И ВАСКРСЕ СРБИЈЕ

устанак буде потпуно савладан и да од владе добије упуства, поводом извештаја руског комесара за границе који јој је био послат, па да предузме један тако важан корак.

Да се не би губило време српски депутати су настали код турске владе да се бар остале одредбе хатишерифа изврше, на-

рочито одредба о исељењу „у Турака и-распродаји њихових имања=

Али влада је бизта-радагда с се у београдске Турке и њихова имања не дира, док не буде решено питање о Турцима и њиховим имањима у другим местима. Депутати су тај изговор доставили кнезу. Поводом тога у Цариград је, већ 14 јула, стигао Давидовић. Њега је кнез послао да опет послужи као посредник између српске депутације и руског посланика. Наредио му је да поради да се у питању о одузетим нахијама не попушта; да се питања о данку и о београдској царинарници реше, такође, у Цариграду; да се продаја турских имања иззврши у Београду и у свима осталим местима у Србији и да се спахилуци, ако је

могуће, једном за свагда откупе, као у Мореји.!)

Сутра дан по свом доласку Давидовић је, у друштву са Л. Теодоровићем, отишао у руско посланство. Пошто је посланику показао своја упуства, он га је уверио да је нерешавање српских ствари изазвало међу старешинама и у народу велико незадовољство и додао је да се ономоже изметнути у буну, ако све од-

| редбе хатишерифа не буду извршене до одређенога рока. И ако

се револуционарни дух у Давидовићевој изјави није допао Бутењеву, он се на конференцији, коју је сутра дан одржао с Реис ефендијом, живо заузимао за српску ствар. Како за питање о границама није још имао упустава од своје валде, он је тражио да се изврши продаја турских имања у Србији и саветовао је да се за гарнизоне у Србији узме редовна турска војска. Турски министар је обећао да ће влада исељењу Турака из Србије и из Београда што пре посветити пажњу и користити се у исто време, и његовим саветом у погледу гарнизона. Међутим све те изјаве турских министара биле су, уствари, неискрене. На конференцији, коју је ИЕ посланик одржао с турским министрима, обави ста, Реис ефендија му је предао одговрр на њег ову ранију | а границама Србије. Изјавио де дазсу српски захтеви неоправдани, истакао је важност коју

| за Турску имају тражени крајеви и тврдио је да турска влада

|

нема Србима ништа да врати, али је најпосле пристао да им се нешто уступи, само да се изврши Једренски Уговор и да се прекине препирка о том питању).

Тако су турски министри тумачили јасне одредбе уговора, баш у тренутку кад је велики везир капитулирао пред босанским побуњеницима.

1) Упуства Д. Давидовићу, од 3 јула 1831. (Исто. 384). 2) Нота, од 21 августа 1831. Бутењев графу Неселроде, 22 августа. 1831. (Исто. 389).

не